ZNAČAJ ZELENE REZIDBE
Zelena rezidba je dopuna i korekcija zimske rezidbe i obavlja se tokom juna i jula. Ovom pomotehničkom merom postiže se ravnoteža između rodnog i vegetativnog potencijala biljke, odnosno između porasta i rodnosti stabala. Ova rezidba ujedno je i način sprečavanja biljke da nerentabilno potroši hranljive materije.
U odnosu na stadijum razvoja voćke, režu se mlada stabla u toku formiranja uzgojnog oblika krune, kao i starija stabla u punoj rodnosti. Mere zelene rezidbe nisu jednake za svaku voćnu vrstu ni sortu u okviru vrste. Način primene uslovljen je i uzgojnim oblikom, starošću, rodnim i vegetativnim potencijalom, zdravstvenim i vitalnim karakteristikama svake voćke ponaosob, mesta formiranja rodnih pupoljaka i drugo. U ovom periodu otklanjaju se i greške nastale u toku zimske rezidbe, ili oštećenja nastala u periodu između dve rezidbe.
Snažna i dugovečna kruna
Prilikom zelene rezidbe jabučastih i koštičavih voćnih vrsta i sorti voćaka uglavnom se mladari iz tekuće vegetacije povijaju, savijaju, pinciraju ili potpuno uklanjaju. Povijanje i savijanje jednogodišnjih mladara, pospešuje formiranje horizontalnih rodnih grana. Na taj način voćkama se omogućava veća i redovnija rodnost. Mladari i buduće skeletne grane povijaju se tako da zauzmu što horizontalniji položaj u odnosu na stablo. Ovakav položaj grana, osim poboljšanja osunčanosti i provetrenosti krune, olakšava kretanje hranljivih materija poput azota, ugljenih hidrata ili fitohormona. Osim toga, omogućava njihovu ravnomernu raspodelu duž svih grana i grančica. Time je postavljena ravnoteža između porasta i rodnosti.
Pravilnim orezivanjem jabuke povećava se njen rodni potencijal jer se određeni broj bočnih vegetativnih pupoljaka transformiše u generativne ili cvetne pupoljke. Nakon oplodnje ovi pupoljci formiraju optimalnu količinu plodova, dok kod potpuno vertikalnog položaja letorasta i grana, rod može da u potpunosti izostane. Povijanjem jednogodišnjih mladara pri uzgojnom obliku palmeta, na najvišem spratu koji po pravilu rastu vertikalno, u unutrašnjosti ili na vršnom delu krune, sprečava se nepotreban utrošak hranljivih materija.
Savijeni mladari, usled ograničenog protoka hranljivih materija, prestaju da rastu, a hrana se usmerava ka formiranju, rastu i razvoju plodova. Savijeni izbojci i dalje žive i fotosintetišu, normalno stvarajući organsku hranu za porast ostavljenih skeletnih grana i rodnih grančica. Kod pravilno formiranih uzgojnih oblika, mere zelene rezidbe omogućiće da se kruna voćke formira i razvija kao snažna, simetrična, rodna, vitalna i dugovečna.
Savijanje mladara i grana može se obavljati pomoću kanapa, rafije ili štipaljke. U praksi najbolje su se pokazale štipaljke na čijim se vrhovima nalaze metalni završeci koji pritiskaju grančicu. Za savijanje, štipaljka se postavlja na mesto bliže mestu račvanja grana, dok se za povijanje postavlja bliže vrhu mladara. Osim što se lako postavljaju, štipaljke se mogu koristiti više puta.
Prilikom ostavljanja lastara za osnovne grane, posebnu pažnju treba posvetiti uglu koji zahvataju u odnosu na osu stabla, koji bi trebao da bude oko 60 do 70 stepeni. Ovo je jedan od razloga primene čačkalica, štipaljki, specijalnih plastičnih povijača, tegova, kanapa i slično. Povijanje mladara treba primeniti kada imamo situaciju da primarna građa prelazi u sekundarnu, jer u tom slučaju može doći do očenjivanja.
Pinciranjem, kao još jednom od metoda zelene rezidbe, kod jednogodišnjih mladara zakidaju se i skraćuju vrhovi. Na taj način direktno se nastavlja dalji porast mladara, ostavljene grane i rodne grančice imaju bolji prijem hranljivih materija, bolje se hrane, rastu i imaju veću moć formirnja pupoljaka. Pincirana grančica i dalje obavlja proces fotosinteze, stvarajući hranu sebi i ostalim delovima krune. Jedina je razlika što ona više nije konkurentna. U toku naredne primene rezidbe na zrelo, svi pincirani mladari se ukanjaju do osnove.
Zelena rezidba se izvodi u voćnjacima i prilikom formiranja uzgojnog oblika i ima za cilj da pospeši porast mladara povoljnijeg položaja u kruni. Kada je u pitanju formiranje uzgojnog oblika sa centralnom vođicom, od ovih mladara će se formirati osnovne grane i produžnica.
Povoljnija mikroklima i osvetljenost krune
Rezidba na zeleno, obavlja se više puta u toku vegetacije. Na početku vegetacije kada se mladari tek razvijaju, izvodi se pinciranje. Prolećna rezidba se izvodi u periodu bujnog rasta, do kraja maja meseca, a krajem leta kod pojedinih vrsta primenjuje se i dopunska letnja rezidba. Zelenom rezidbom se uklanjaju bujni mladari i vodopije, stare rodne grane koje ne donose rod. ostavljaju se vodopije formirane na mestima povoljnim za formiranje nove rodne grane.
Ovom pomotehničkom merom postiže se povoljna mikroklima i osvetljenost krune što omogućava rodnom drvetu dobru pripremu za narednu godinu, ishranu već zametnutih plodova i bolju obojenost plodova. Ostavljaju se jedino vodopije izrasle na mestima na kojima želimo formirati novu granu.
Zelenu rezidbu počinjemo kada mladari dostignu dužinu 10 do15 cm. U zavisnosti od klimatskih uslova, mladari su spremni za rezidbu u toku maja pa sve do kraja juna i počteka jula meseca. U postupku formiranja krune sa centralnom vođicom, poput poboljšane piramidalne krune, vretenastog žbuna ili neke od njihovih modifikacija, treba izolovati vršni mladar uspravnog položaja. Od njega će se u narednoj vegetaciji formirati produžnica narednog sprata. Neophodno je odstraniti do osnove ili pincirati sve mladare koji se nalaze u blizini vršnog mladara i predstavljaju mu konkurenciju. Odstranjuju se svi mladari koji izbijaju iz podloge, niže iz debla, ili rastu usmereni prema tlu.
Uspeh zelene rezidbe direktno je uslovljen njenom pravovremenom primenom. Voćne zasade je najbolje orezivati nakon završetka aktivnog vegetativnog porasta, što je za većinu voćnih vrsta u našem klimatskom području, u periodu od druge polovine juna do prve polovine jula.
Voćke otpornije na sušu
Treba odstraniti i jače grančice pri vrhu grana, kao i prevelike na lošim pozicijama, a koje su konkurencija granama odabranim za uzgojni oblik. Takođe, treba raditi na proređivanju krune uklanjanjem pregustih grančica. Eliminisanjem nepotrebnih grana i lisne mase, smanjuje se i transpiracija. To voćkama pomaže da lakše prevaziđu letnje sušne periode.
Piše: Veroslava Kocić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
