Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ СЛАТКА И ЉУТА, СВЕЖА, СУШЕНА, ПЕЧЕНА: Паприка мога краја

СЛАТКА И ЉУТА, СВЕЖА, СУШЕНА, ПЕЧЕНА: Паприка мога краја

У повртарским регионима Србије још живе старе добре локалне сорте паприке, које често носе име свога краја а увек му дају своју велику лепоту и изузетност.

23

Паприка је у Србији један од најлепших дарова лета. Њени сочни, слатки, понекад и љути плодови, незаобилазни су састојак наше националне кухиње. Лети се једе свежа, као салата, или печена и пржена, скупља се за зимску туршију или већ култни ајвар. Док се мерка за зимницу, лети се прави пуњена на различите начине и с различитим састојцима, похује се или је састојак мусаке. И сатараша! Паприка је неисцрпни извор кулинарске инспирације и гастрономског уживања, баш као и називи који су јој додељивани.

Старе локалне сорте паприке још увек се гаје у повртарским регионима Србије, а нарочито у Банату, Бачкој, Подрињу, Посавини, Поморављу, Неготинској крајини, алексиначком крају и целој јужној и централној Србији, углавном поред Мораве. Често се у њиховом имену крију и локације на којима је настала. Тако знамо за сомборку или вараждинску белу, али постоји и мало позната белопаланачка вртка, пуздерка, венчара, нишка шипка, моравка, жирина, рутевка, стрижанка, македонка…

Ове старе и ретке сорте карактеристичне су за одређене локације. Неке од њих настале су спонтаним укрштањем, неке су донете из суседних земаља. Заједничко им је да су им засади ретки и углавном опстају захваљујући труду и вољи појединаца.

У част паприке организују се мало позната локална славља, па тако у Рутевцу, надомак Алексинца, с јесени почиње славље две локалне врсте – жирине и рутевке. Жирина је добила име по извесном одгајивачу Жири, а зна да донесе плод и до 300 грама. Дани паприке одржавају се и у Кули, средином августа, а у септембру у Заблаћу код Чачка су „Плодови западног Поморавља“.

Поморавска куртовка

За поморавску куртовку кажу да је одлична сорта. Припада групи старијег типа, која је настала 60-их година прошлог века природним укрштањем. Овај податак је неслужбен, јер многи произвођачи и хобисти тврде да су о настанку сорте чули само у разговору с мештанима села из околине Крушевца и Параћина, где се она и данас најчешће гаји. Отуда јој и придев – поморавска.

Половином деведесетих година прошлог века ова сорта почела је да се сади на њивама са „слоновим увом“ и другим куртовским сортама, те је тако временом изгубила чистоћу. Међутим, још увек постоје ретка домаћинства која деценијама гаје поморавску куртовку и, захваљујући њима, она опстаје. Позитивна страна ових малих „кластера“ произвођача који не одустају од локалних сорти је у томе што сваке године могу без проблема да остављају семе за наредну годину. Семе ове сорте не може се наћи у пољопривредним апотекама, већ искључиво куповином или разменом с произвођачима који не одустају од старих и аутохтоних сорти.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us