Насловна ВЕСТИ Слави се дан прокупца, водеће аутохтоне сорте грожђа

Слави се дан прокупца, водеће аутохтоне сорте грожђа

17

Међународни дан прокупца, престижне аутохтоне црне сорте у српским виноградима, обележава се 14. октобра широм земље. У склопу „Недеље прокупца“  која траје од од 11. до 17. октобра, ову манифестацију прате и изложбе слика, стручне дегустације, промоције, као и богате винске и гастрономске понуде.

Централна прослава Дана прокупца одржаће се 14. октобра у Бетон Хали у Београду, на којој ће учествовати 30 одабраних винарија са прокупцима из свих регија Србије. Идеја Салона прокупца је да се сви прокупци ближе упознају како би се упоредили стилови, поднебља и филозофије винара.  Конференција о прокупцу одржаће се 15. октобра, такође у Београду.

Једна од винарија у којој се обележавају Дани прокупца је и винарија Матаљ из Неготина. У овој винарији се однедавно налази и нова етикета под називом „Буковски цувее“ у којој је 30 одсто зачинке, аутохтоне сорте из неготинске крајине, упарено са 70 одсто прокупца и то је вино које се најрадије препоручује ових дана.

-Наша винарија ове године први пут учествује у прослави Дана прокупца, јер до сада нисмо имали ту сорту. Ова година је карактеристична по томе што се велики број винарија које раније нису имали ову етикету, сада прикључило обележавању.  Мислим да ће то да буде спој космополитског и традиционалног ужитка, како би се прокупац представио онако како заслужује – као једна од најстаријих српских сорти- рекао је Зоран Стојановић из винарије Матаљ за Агросмарт.

Историја прокупца је прича о Србији

Прокупац је сорта винове лозе за коју генетска испитивања нису успела да открију родитеље, те се сматра  да је веома стара и да вуче корене још из средњег века. Сам назив води порекло из Топлице, јер су град Прокупље и прокупац понели име по Светом Прокопију, заштитнику града Прокупља. Становништво у овом граду поседовало је више од 2.000 хектара винограда прокупца који су окруживали град, а вино добијено из тих винограда називало се прокупачко. Његов назив помиње се и у једној од повеља Кнегиње Милице из 1395. године, а постоје и бројни записи путописаца који су се у то доба кретали путем од Цариграда ка Риму, који указују да је овај крај био богат виновом лозом.

Прокупац се проширио и на оближњу Жупу, где га и данас има највише, па ова сорта носи и назив „краљ Жупе”. У овом крају прокупац је био познат под називом рскавац, при чему је сам назив указивао на дебелу покожицу бобице, јер је приликом угриза стваран карактеристичан „хрскав“ звук. Стари српски винари и комбинати користили су га за справљање ружичастих вина, вињака и купажа. С обзиром да су сортама имена давана по крајевима у којима су се узгајале, прокупац још зову и црнка, каменичанка, скопско црно, рскавац, неготинско црно.

Све до Другог светског рата, најбоља вина у Србији прављена су од прокупца. Међутим, у то време се развија индустријска производња вина и прокупац постаје „ружно паче“ српске винске индустрије, од кога се производе јефтина вина. Тако се и постепено урушила репутација сорте. У то доба, захваљујући пракси прављења розе шприцера, донекле се одржала репутација ружице, традиционалног ружичастог вина које је прављено од прокупца.

Крајем 20. века слава прокупца се обнавља, захваљујући винарима који су веровали да од ове сорте могу настати врхунска вина. Старим виноградима је посвећена нарочита пажња и прокупац се све више сади у виноградима Србије, прилагођавајући се савременим условима у виноградарству. Као резултат тога, сада имамо врхунска вина која освајају медаље и награде на најзначајнијим светским винским такмичењима.

Данас је остало јако мало старих засада прокупца и највише их има у Жупи. Нови засади налазе се у виноградима широм Србије и по њему је домаће винарство постало препознатљиво у винском свету и изван граница земље, као вино јединственог стила и карактера.

Прави познаваоци уживања у вину, кажу да би идеална чаша за вино од прокупца требало да има шире тело и повећану запремину, што омогућава интензивни доживљај арома и истиче воћност и зачинске тонове. Оваква чаша ће умирити алкохол и довести у баланс киселине у вину. Они препоручују да се боца отвори и декантира 30 до 60 минута пре служења. Најбоља јела која иду уз ово вино су јела од меса, попут јунећих ребара у црвеном вину, а фаворит су печени пачји батаци.

Програм манифестација можете пратити на сајту https://www.prokupacday.rs/

Извор: Агросмарт