Насловна АРХИВА ŠLJIVOVAČE I GLOGOVAČE: Vredi ih potražiti

ŠLJIVOVAČE I GLOGOVAČE: Vredi ih potražiti

Најпознатије су из групе пролећних гљива од којих се могу припремити укусна јела

2125
Фото: wikipedia

Kako proleće odmiče, a dani postaju sve topliji, tako se polako budi i čarobni svet gljiva. Neke od najpoznatijih prolećnih su šljivovače (voćarke) i trnovače, ili glogovače. Iako su u narodu poznate pod različitim imenima, u pitanju su dve gljive iz roda Entoloma i to: Entoloma sepium (šljivovača) i Entoloma clypeatum (glogovača). Obe vrste se mogu pronaći u neposrednoj blizini žbunova i drveća iz porodice ruža (Rosacea), najčešće ispod šljiva, ali i drugog voća, te u žbunovima trnjine i gloga. Obilno i izdašno plodonose u starijim i zapuštenim voćnjacima. To nam je potvrdio i Novosađanin Momčilo Daljev, ljubitelj prirode i veliki poznavalac gljiva, prilikom susreta na Fruškoj gori jednog od poslednjih dana aprila. Tom prilikom je naglasio da s su šljivovača i glogovača veoma česte gljive na ovoj panonskoj lepotici u aprilu i maju, ako to vremenske prilike dozvole, ali i u junu. Plodonose obilno u žbunovitom pojasu obronaka planine, u voćnjacima, pa čak i dvorištima vikend – kuća.

Obe gljive su veoma slične – imaju šeširić beličaste do bež boje, prečnika 10 do 12 centimetara, koji je u početku kupast, a kako gljiva sazreva tako se polako širi, mada uvek zadržava vidljivo i karakteristično ispupčenje u sredini. Još jedna karakteristika šeširića je da ima takozvanu provodnjenu površinu. Struktura mu je takva da deluje kao da je „povukao“ vlagu.

Listići obe vrste su naslonjeni uz dršku. Kod mladih gljiva listići su beličaste do krem boje, dok starenjem gljiva dobijaju ružičaste tonove, u većoj ili manjoj meri. Drška im je vlaknasta i u boji šeširića, koji je jestiv. Meso je laganog i prijatnog mirisa koji podseća na brašno.

Foto: wikipedia

Njima slična gljiva, mada mnogo ređa, iz istog roda je Entoloma aprile. Ona je jestiva, manja i tamnija od prethodne dve i raste u simbiozi sa brestom.
Veoma je retka prolećna Entoloma niphoides, koja podseća na šljivovaču. Pojedini naučnici smatraju je albino varijantom vrste Entoloma sepium. Zahvaljujući godišnjem dobu u kojem plodonose, kao i tome što rastu u simbiozi sa biljkama iz porodice Rosacea, šljivovače i glogovače se teško mogu pomešati sa nekom otrovnom gljivom, ali je zamena ipak moguća sa veoma otrovnom olovastom rudoliskom (Entoloma sinuatum). To je jesenja pečurka, mnogo krupnija od prethodne dve, ima žućkaste listiće i plodonosi po šumama.

Iako se u gljivarskoj literaturi podela po godišnjim dobima koristi kao jedna od metoda razlikovanja pojedinih gljiva, mora se voditi računa o tome da pečurke ne poznaju i ne priznaju kalendare koje su načinili ljudi, te se može desiti da tipično jesenja gljiva zaluta u prolećni period, samo ako je prethodna zima bila blaga i bez mraza koji bi gljivi signalizirao da joj je vreme da pređe u hibernaciju.

Šljivovača i glogovača važe za veoma ukusne gljive. Kombinacija ima bezbroj: od njih se prave paprikaši, prilozi uz glavna jela… Mogu se pohovati i pržiti, pa služiti kao glavno jelo.

D. Radivojac

Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.