Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ      Smola mora da se leči

     Smola mora da se leči

372

Stablo sa uzdužnim pukotinama na kori iz kojih se pojavljuje smola može da bude znak da je voćar negde pogrešio

To nije zarazna bolest, već njena pojava zavisi od stresa koji biljka doživljava i kako je domaćin tretira

Pojava smole na stablima voća je prvi pokazatelj da je biljka trpi stres i da unutar stabla postoji disbalans. Često je i znak da se u biljku već uselio patogen. Stručnjaci napominju da pojava smolotečine, iako na prvi pogled deluje bezopasno, nije bezazlena i da treba preduzeti niz mera, kako stablo vremenom ne bi izgubilo vitalnost.

Najčešće se uočava na koštičavim voćnim vrstama poput šljive, kajsije, trešnje, višnje ili breskve. Ali može da se pojavi i na dudu, orahu, vinovoj lozi, brezi ili javoru.

– Do pojave smole uglavnom dolazi posle nepovoljnih zima, kada se na stablima uočava mrazopuc, ili uzdužne pukotine na kori. Glavni uzročnik su niske temperature. Ali, do smolotečine može doći i zbog bolesti, prvenstveno monilije, preintenzivnog orezivanja, mehaničkih oštećenja ili nepravilnog đubrenja. Ukoliko se ne preduzmu pravoremene mere stablo će vremenom davati sve manje roda, biljka će se iscrpeti i na kraju propasti – kaže Lidija Vulović, inženjer zaštite bilja iz Kragujevca.

Stablo sa uzdužnim pukotinama na kori iz kojih se pojavljuje smola može da bude znak da je voćar negde pogrešio. Smola koja kaplje iz stabla je najpre lepljiva, kasnije postaje čvrsta i zadržava se na stablu u obliku kuglica.

– Smola se javlja i ako je voće zasađeno na izrazito kiselom i vlažnom zemljištu ili ako je nepravilno đubreno. Previše azotnih đubriva, naročito uree, izazvaće bujan rast stabla, koje nepripremljeno ulazi u zimu. U situacijama kada se javi ponovljena vegetacija zbog toplih jeseni, stablo ulazi u zimu sa neodrvljenim grančicama. Takva stabla su osetljiva na niske temperature i sklona izmrzavanju, a to je idealna osnova za pojavu smole – objašnjava savetnica, prisećajući se slučaja voćara koji je preterao sa đubrenjem i time doprineo pojavi mrazopuca u svom zasadu.

– Imali smo slučaj da nam se voćar pohvalio da je tokom jesenje sadnje obilato nađubrio jame. Stavio je po šaku mineralnog MPK đubriva i kofu ovčijeg. To je podstaklo sokove da krenu neposredno pre jakih mrazeva i na kraju oni su se zaledili. Tkiva u stablu nisu elastična i došlo je do mrazopuca. A to je rana kroz koju ulaze bakterije. Na kraju iz pukotine curi smola i jasno je da se bakterija uselila. Takođe, stabla zasađena na južnim ekspozicijama se brže zagrevaju, pa je pre sadnje potrebno odabrati povoljno mesto za voćku i umereno je i pravilno đubriti – upozorava Lidija Vulović.

Smola mora da se leči, jer će se stablo vremenom osušiti. To nije zarazna bolest, već njena pojava zavisi od stresa koji biljka doživljava i kako je domaćin tretira.

– Prva preventivna mera je krečenje stabala, ali ne u proleće, kada kreću sokovi unutar stabla, već u kasnu jesen. Najbolje je u novembru. Ako tokom zime ima dosta padavina, krečenje treba ponoviti u februaru. Mešavina je u razmeri od 5 kilograma negašenog kreča, 500 grama soli i 250 grama sumpora. Ukoliko već postoje oštećenja na kori, mesto treba očistiti do u zdravo tkivo, ranu premazati kalemarskim voskom i sprečiti dalji ulaz bakterija. Kod nelečene voćke, bakterija će vremenom dovesti do sušenja stabla. Ako se smolotečina već pojavila, to je već signal da je neka vrsta infekcije već prisutna. Smola zna da se pojavi i ako je rezidba bila jača. Naročito na većim rezovima debljih grana, ranu treba premazati kalemarskim voskom – kaže inženjer zaštite bilja Lidija Vulović.

Krečenjem stabala sprečava se pucanje kore stabla zimi i nepravilno zagrevanje sokova unutar njega. Poslednjih decenija česte su i nagle temperaturne promene, te dolazi do skupljanja i širenja kore na stablu. Ona puca i tako otvara put patogenima.

Preopterećenje stabla rodom takođe može biti uzrok ove pojave, te se preporučuje proređivanje plodova, naročito kod breskvi. Smola može da se pojavi i kod agresivnije rezidbe, naročito ako se seku jake grane, pa su rezovi veći. Kasnoprolećni mrazevi takođe mogu uticati na pojavu smolotečine.

Tekst i foto: Biljana Nenković