Tekst i foto: Biljana Nenković
Malaga se u Srbiji prvi put pominje u 19. veku. O tome svedoči dokument o prvoj smederevskoj izložbi grožđa od 25. do 29. septembra 1898. godine. Među izloženim sortama bila je i malaga, kao vinova loza stranog porekla. Smatra se da je u Srbiju doneta da bi se njome popravljao kvalitet vina od smederevke, te nije neobično što je malaga tada bila najzastupljenija u okolini Smedereva i u Šumadiji.
Od tada do danas o malagi se malo znalo, a još manje govorilo. Pojavljivala se sporadično u srpskim vinogradima i teško je bilo da joj se uđe u trag. Jedan od retkih, a možda i jedini vinograd s malagom u Srbiji, nalazi se baš u Šumadiji, u selu Lipovac kod Topole. O njemu brine mladi vinar i vinogradar Nemanja Petrović, inženjer tehnologije nemetala. Ovaj vinograd opstao je zahvaljujući njegovom dedi, koji ga je zasadio i vizionarski poručivao porodici da i dalje proširuju zasade.
Poslušao dedu i nije pogrešio
– Vinograd malage od 40-ak ari nasledio sam od dede, koji ga je zasadio pre pola veka. Zahvaljujući njemu, malaga se jedino kod nas očuvala u čitavoj Srbiji. Možda postoji još desetak čokota u okolini i to je sve, koliko ja znam. To nam je sada matični vinograd, koji koristimo za dalje širenje ove sorte. Otac i ja uspeli smo da ga oživimo i okalemimo. Deda nam je stalno govorio da sadimo tu sortu i da je širimo. Kada smo proizveli prvo vino, shvatili smo da je postalo najpoznatije iz našeg podruma i mnogi ljudi sa strane dolaze baš njega da probaju. Deda savetovao, a ja ga poslušao. Sada imam novih 50 ari pod malagom. Taj vinograd je star osam godina – kaže Nemanja Petrović.
Gošća s Mediterana kod nas lepo primljena
Da bismo bolje razumeli malagu, treba znati da je ona takođe poznata kao muskat aleksandrijski. DNK analize pokazale su da je nastala spontanim ukrštanjem tamjanike i sorte Aksina de tres bias. Ova druga je crna stona sorta vinove loze koja se gaji na Sardiniji i Malti. Treba znati da je muskat hamburg nastao ukrštanjem malage i italijanske sorte skijava grosa.
Malaga se gaji širom Mediterana, od Portugalije do Izraela, i od nje se najčešće prave slatka vina. Nemanja iz svog iskustva, a već ima iza sebe desetu berbu malage, kaže da je ovoj sorti potrebna kratka rezidba kao kod smederevke i prokupca, jer su prva okca pri osnovi lastara izuzetno rodna. S obzirom na to da je mediteranska, dobro podnosi visoke temperature, ali je osetljivija na mrazeve. Čokoti daju krupne grozdove, s krupnim bobicama, u kojima ima dosta šećera, ali joj nedostatak u tome što je osetljiva na botritis.
On sada već dobro poznaje ovu sortu i spreman je da stane na crtu iskusnim vinarima iz Šumadije. Malaga daje citrusna vina. Nemanja ih opisuje kao sredinu između muskat otonela i tamjanike, bogatog, punog tela i raskošne arome. Kaže da njegova porodica i nije bila svesna koliki potencijal ima, ali sada već proizvode vino koje postaje lična karta malog porodičnog podruma.
– Malaga daje veoma interesantna vina, čak i u teškim i kišnim godinama. Moja proizvodnja još uvek je na nivou porodičnog gazdinstva i podruma. Naravno, gajimo i druge sorte grožđa na ukupno 3,5 hektara, ali ona je poseban izazov za mene. Imam vremena da još učim, jer ostajem ovde. Ja sam peta generacija na imanju. Moja želja i strast su svake godine sve veće i svaka berba je novo iskustvo. Ne zaustavljam se, širimo dalje zasade s retkom i možda najstarijom vinskom sortom – kaže Nemanja.
U društvu najboljih
Ovaj mladi vinar dodaje da priču o malagi možda ne bi ni započeo, da otac nije prepoznao njegovu jaku volju i strast da živi s vinogradom.
– Radio sam posle diplomiranja u struci. Tada smo imali hektar vinograda, i to uglavnom stonih sorti. Ali, otac je prepoznao u meni veliko interesovanje i uz njegovu podršku smo počeli da proizvodimo vino i podižemo nove zasade. Sa ukupno četiri hektara imaćemo dovoljno grožđa za solidne količine vina. Proizvodnju sam usmerio ka vinskim sortama kao što su vranac, kaberne sovinjon, šardone i, naravno, malaga. Cilj mi je da moj podrum sa specifičnim i retkim vinom u Srbiji bude prepoznatljiv i poznat. Zadatak je izazovan, jer u Lipovcu i okolini i u čitavom Oplenačkom vinogorju rade najpoznatiji šumadijski i srpski vinari. Ali, za početak je dovoljan i podatak da vraćamo malagu na vinsku scenu Srbije – ponosno ističe Nemanja Petrović, potkrepljujući priču o istoriji malage u Srbiji istorijskim spisima i člancima iz novina. Na prvoj smederevskoj izložba grožđa, koja je organizovana 1898, našla se i malaga, kao strana sorta vinove loze. Bila je rasprostranjena u okolini Smedereva i Šumadije, najpre u zasadima Venčačke vinogradarske zadruge. Pretpostavlja se da je doneta u našu zemlju da bi se njom popravio kvalitet vina od smederevke.
U primerku jednih dnevnih novina uoči Drugog svetskog rata objavljen je oglas da u podrumu J. P. Nešića iz Uskočke ulice u Beogradu mogu da se kupe „odlična bela i crna vina i priznata smederevska malaga“. Danas će smederevski vinari na ovu informaciju uglavnom slegnuti ramenima. Ali, u „Glasu Podunavlja“ 1928. godine objavljen je članak o podrumu Smederevske vinogradarske zadruge. U njemu se, između ostalog, navodi da su gosti podruma bili čašćavani „najskupljim malaga vinom“, čije „blagotvorno dejstvo počinje posle nekoliko čaša“.
Šta se dešavalo s malagom u Srbiji u međuvremenu i teško je i nije teško utvrditi. Nedostatak dovoljno pisanih tragova stručnjaci objašnjavaju mogućnošću da je muskat aleksandrijski bio sinonim za malagu, ali svakako nije bilo vina od te vrste grožđa, kao što ga pravi Nemanja. U knjizi „Wine Grapes“ spominje se upravo ova teorija, pa bi i pretpostavka o sudbini malage, da je bila prikrivena drugačijim imenom, možda bila realna. Ova teorija bi mogla biti istinita, ako se zna da se za proizvodnju originalne španske malage koristi takođe naziv – muskat aleksandrijski.
Činjenica je da je pre manje od jednog veka u Smederevskom vinogorju pravljeno slatko vino malaga i da su od te proizvodnje danas ostali samo pisani tragovi. U smederevskim vinogradima već dugo nema loze muskat aleksandrijski. Tako je izgubljeno iskustvo tadašnjih vinara i deo istorije. Zato, nove generacije vinara moraju od početka da otkrivaju ono što su njihovi preci veoma dobro znali.
– Kako god da su ovu sortu u prošlosti nazivali, činjenica je da je ona decenijama bila zapostavljena i zaboravljena. A meni je posebna čast da sam otkrio njen potencijal. Time mi je data šansa da razvijem autentičnu vinsku priču u Lipovcu. Posebno me raduje što pojedini vrsni vinari iz dedinog zasada traže reznice malage za svoje nove zasade – kaže Nemanja.
