Насловна АРХИВА SRĐAN RADIN U STAPARU SPOJIO RIBNJAK I POVRTNJAK: Šarani gaje paradajz i...

SRĐAN RADIN U STAPARU SPOJIO RIBNJAK I POVRTNJAK: Šarani gaje paradajz i salatu

1404

– Kada se ciklus zaokruži, moja vodena bašta prostiraće se na skoro 200 kvadratnih metara, a u njoj će rasti salata, paradajz, paprika, jagode i – šarani – kaže ovaj proizvođač zdrave hrane i inovator. – Akvaponik sistem može biti neverovatno produktivan: može da se proizvede 50 kg ribe i stotine kilograma povrća u roku od šest meseci na prostoru dimenzija oko 8 x 4 metra

Vojvodina nije samo žitnica Srbije, ona je i velika bašta. Odnedavno, tu je i jedna vodena – akvaponija.

Akvaponija je kombinacija akvakulture (uzgoj ribe) i hidroponije (proizvodnja biljaka u vodenom rastvoru). Pojedinačno, obe ove metode uzgoja imaju loše strane – biljke zahtevaju skupe hranljive materije i dovodi se u pitanje odlaganje otpada, a u akvakulturi višak nutrijenata se uklanja zamenom celokupne vode, obično na dnevnoj bazi. Kombinacijom ova dva sistema, negativne strane prelaze u pozitivne.

Prednosti ovog sistema iskoristio je Srđan Radin iz Stapara, sela nedaleko od Sombora, i pre dve godine u svom dvorištu podigao prvu vodenu baštu na 110 kvadratnih metara. Kada je sve počelo da funkcioniše i kada su otklonjeni sitni nedostaci, jesenas je nikao i drugi plastenik na još 60 kvadrata, tako da ova bašta sada pokriva 170 kvadratnih metara.

“Akvadajz” bez konzervansa i aditiva

– Tokom ove vegetacije smo se opredelili samo za salatu i paradajz, zbog finalnog proizvoda koji pravimo, a njega smo nazvali „akvadajz“ – kaže ovaj baštovan. – To je pasirani paradajz u staklenoj ambalaži, bez konzervansa i aditiva, sa sremušem.

Srđanov plan je da na prostoru od 170 kvadratnih metara proizvede oko pet tona paradajza i oko 200 kg šarana. Od tog paradajza, kroz preradu, napuniće se oko 8.000 flaša vrhunskog gotovog proizvoda „akvadajza“.

Ceo sistem iz “domaće radinosti”

Kako smo saznali od ovog inovatora, kompletna vodena bašta napravljena je u “domaćoj radinosti”. Prvo je sačinjen projekat i do detalja sve izanalizirano: stavljeni su na papir troškovi, potrebe biljaka i riba, izračunata optimalna potrošnja hrane za ribe, opterećenost rastvora hranivima…

– Bazeni za uzgoj riba i “saksije” za biljke napravljeni su od bazena i kanistera za vodu, i kanalizacionih cevi koje sam vario, grejao, savijao… Filtere, cevi, pumpe i ostali delovi kupovani su na veliko, tako da sam i tu nešto uštedeo – priča Radin. – A sam sam napravio i konstrukciju. Tako je, posle svih muka i dovijanja, prošlog proleća zasnovan mali ribnjak sa šaranom, posađena jagoda, rasađena salata, paradajz i paprika. Sa drugim povrćem okušaćemo se na proleće. U najhladnijem periodu, tokom decembra i januara, napravićemo pauzu kada je u pitanju povrće, jer nemamo ekonomsku računicu da grejemo. Šaran u tom periodu zimuje u plasteniku, ne hranimo ga i ne napreduje.

Saksije za uzgoj biljaka su u stvari veliki kanisteri, napunjeni biofilter medijumom. Ovde je to sitan šljunak, a može da bude vermikulit, agroperlit ili neki drugi materijal. U bazenima su sifoni sa filterima i pumpama koje u određenim vremenskim intervalima podižu i spuštaju nivo vode. Biljke rastu u šljunku. Koren je u njemu, a voda samo donosi hraniva iz bazena sa ribama, natopi i povuče se. Koren nikada ne leži u vodi.

Sa druge strane, šarani žive u bazenima u kojima se redovno hrane. Pojedenu hranu posle prerade usvoje i od nje rastu, a ostatak izbace u kanistere kao amonijak ili drugi oblik azota. Njega dočakaju bakterije, koje žive na kamenčićima, nitrifikuju, pretvaraju u nitrite, a zatim nitrate – u hranu za biljke. Iz takve vode biljke uzmu hranu, prečiste je i vraćaju ribama. Tako ribe hrane biljke a biljke prečišćavaju vodu za ribe.

Svi procesi prirodni, ali ubrzani

Sve što se dešava u Radinovom neobičnom proizvodnom sistemu, događa se inače i u prirodi. Ovde su samo prirodni procesi stavljeni pod kontrolu. U šljunku žive i kalifornijske gliste koje krupnije čestice prerađuju u vermikompost za biljke.

– U akvaponiji svi procesi u biljkama odvijaju se mnogo brže nego u prirodi – objašnjava Radin. – U odnosu na tradicionalno baštovanstvo, u ovoj proizvodnji biljke koriste 90 procenata manje vode, ali im hrana nije potrebna. Daju im je ribe. Nije potrebna ni plodosmena, čak se i ne praktikuje, jer se svi parametri proračunavaju za svaku vrstu posebno. U bazene je uliveno 5.000 litara vode, a kanisteri su napunjeni sa tri kubika šljunka. Hranu za ribe doziram – i vrstu, i dnevnu količinu za svakog šarana.

Kada je u pitanju prinos, ovaj povrtar se i te kako može pohvaliti. Tokom protekle vegetacije ubrao je četiri tone paradajza i dvadesetak hiljada glavica salate. Ostalo povrće je bilo tu radi probe. U ovakvoj proizvodnji izbor sorte ili hibrida nije presudan. U literaturi se navodi podatak da akvaponik sistem može biti neverovatno produktivan. Može da se proizvede 50 kg ribe i stotine kilograma povrća u roku od šest meseci, na prostoru dimenzija oko 8 x 4 m.

Iako po struci nije agronom, Srđan se može pohvaliti da pomaže izgradnju akvaponskih sistema u okolnim zemljama – Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, a u Staparu nastaje ogroman sistem od 1.000 kvadratnih metara, jedinstven u Evropi, a svetskih razmera, u kojem će se proizvoditi desetine tona zdravog povrća i oko tona zdravog šarana.

S. Mujanović

Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.