Насловна АРХИВА СРЂАН РАДИН У СТАПАРУ СПОЈИО РИБЊАК И ПОВРТЊАК: Шарани гаје парадајз и...

СРЂАН РАДИН У СТАПАРУ СПОЈИО РИБЊАК И ПОВРТЊАК: Шарани гаје парадајз и салату

470

– Када се циклус заокружи, моја водена башта простираће се на скоро 200 квадратних метара, а у њој ће расти салата, парадајз, паприка, јагоде и – шарани – каже овај произвођач здраве хране и иноватор. – Аквапоник систем може бити невероватно продуктиван: може да се произведе 50 кг рибе и стотине килограма поврћа у року од шест месеци на простору димензија око 8 x 4 метра

Војводина није само житница Србије, она је и велика башта. Однедавно, ту је и једна водена – аквапонија.

Аквапонија је комбинација аквакултуре (узгој рибе) и хидропоније (производња биљака у воденом раствору). Појединачно, обе ове методе узгоја имају лоше стране – биљке захтевају скупе хранљиве материје и доводи се у питање одлагање отпада, а у аквакултури вишак нутријената се уклања заменом целокупне воде, обично на дневној бази. Комбинацијом ова два система, негативне стране прелазе у позитивне.

Предности овог система искористио је Срђан Радин из Стапара, села недалеко од Сомбора, и пре две године у свом дворишту подигао прву водену башту на 110 квадратних метара. Када је све почело да функционише и када су отклоњени ситни недостаци, јесенас је никао и други пластеник на још 60 квадрата, тако да ова башта сада покрива 170 квадратних метара.

“Аквадајз” без конзерванса и адитива

– Током ове вегетације смо се определили само за салату и парадајз, због финалног производа који правимо, а њега смо назвали „аквадајз“ – каже овај баштован. – То је пасирани парадајз у стакленој амбалажи, без конзерванса и адитива, са сремушем.

Срђанов план је да на простору од 170 квадратних метара произведе око пет тона парадајза и око 200 кг шарана. Од тог парадајза, кроз прераду, напуниће се око 8.000 флаша врхунског готовог производа „аквадајза“.

Цео систем из “домаће радиности”

Како смо сазнали од овог иноватора, комплетна водена башта направљена је у “домаћој радиности”. Прво је сачињен пројекат и до детаља све изанализирано: стављени су на папир трошкови, потребе биљака и риба, израчуната оптимална потрошња хране за рибе, оптерећеност раствора хранивима…

– Базени за узгој риба и “саксије” за биљке направљени су од базена и канистера за воду, и канализационих цеви које сам варио, грејао, савијао… Филтере, цеви, пумпе и остали делови куповани су на велико, тако да сам и ту нешто уштедео – прича Радин. – А сам сам направио и конструкцију. Тако је, после свих мука и довијања, прошлог пролећа заснован мали рибњак са шараном, посађена јагода, расађена салата, парадајз и паприка. Са другим поврћем окушаћемо се на пролеће. У најхладнијем периоду, током децембра и јануара, направићемо паузу када је у питању поврће, јер немамо економску рачуницу да грејемо. Шаран у том периоду зимује у пластенику, не хранимо га и не напредује.

Саксије за узгој биљака су у ствари велики канистери, напуњени биофилтер медијумом. Овде је то ситан шљунак, а може да буде вермикулит, агроперлит или неки други материјал. У базенима су сифони са филтерима и пумпама које у одређеним временским интервалима подижу и спуштају ниво воде. Биљке расту у шљунку. Корен је у њему, а вода само доноси хранива из базена са рибама, натопи и повуче се. Корен никада не лежи у води.

Са друге стране, шарани живе у базенима у којима се редовно хране. Поједену храну после прераде усвоје и од ње расту, а остатак избаце у канистере као амонијак или други облик азота. Њега дочакају бактерије, које живе на каменчићима, нитрификују, претварају у нитрите, а затим нитрате – у храну за биљке. Из такве воде биљке узму храну, пречисте је и враћају рибама. Тако рибе хране биљке а биљке пречишћавају воду за рибе.

Сви процеси природни, али убрзани

Све што се дешава у Радиновом необичном производном систему, догађа се иначе и у природи. Овде су само природни процеси стављени под контролу. У шљунку живе и калифорнијске глисте које крупније честице прерађују у вермикомпост за биљке.

– У аквапонији сви процеси у биљкама одвијају се много брже него у природи – објашњава Радин. – У односу на традиционално баштованство, у овој производњи биљке користе 90 процената мање воде, али им храна није потребна. Дају им је рибе. Није потребна ни плодосмена, чак се и не практикује, јер се сви параметри прорачунавају за сваку врсту посебно. У базене је уливено 5.000 литара воде, а канистери су напуњени са три кубика шљунка. Храну за рибе дозирам – и врсту, и дневну количину за сваког шарана.

Када је у питању принос, овај повртар се и те како може похвалити. Током протекле вегетације убрао је четири тоне парадајза и двадесетак хиљада главица салате. Остало поврће је било ту ради пробе. У оваквој производњи избор сорте или хибрида није пресудан. У литератури се наводи податак да аквапоник систем може бити невероватно продуктиван. Може да се произведе 50 кг рибе и стотине килограма поврћа у року од шест месеци, на простору димензија око 8 x 4 м.

Иако по струци није агроном, Срђан се може похвалити да помаже изградњу аквапонских система у околним земљама – Црној Гори, Хрватској, Македонији, а у Стапару настаје огроман систем од 1.000 квадратних метара, јединствен у Европи, а светских размера, у којем ће се производити десетине тона здравог поврћа и око тона здравог шарана.

С. Мујановић

Добро јутро број 560 – Децембар 2018.