Stevija (Stevia rebaudiana) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika (suncokreta). Malo je osoba koje nisu čule za nju, a posebno je značajna za dijabetičare, jer im svakodnevne obroke čini ukusnijim. Ali, retko ko je gaji.
Njeni listovi su trideset puta slađi od šećera saharoze. U uslovima veće osunčanosti i viših temperatura, biljka će proizvoditi veću količinu lisne mase, zbog koje se i gaji. Sadrži minerale kao što su cink, rutenijum, magnezijum, gvožđe, vitamine A i C i dr.
Prijaju joj topla zemljišta i puno vode
Ovoj biljci najviše prijaju područja u kojima se temperature kreću između 15 i 30 Celzijusovih stepeni. Otporna je na zimu, ali da bi joj seme klijalo, potrebno je da se zemljište zagreje na 20-ak stepeni. U svom prirodnom staništu to je višegodišnja biljka koja može poživeti 4 do 5 godina. U uslovima hladnije klime gaji se kao jednogodišnja, ali nije potrebno da se uvek seje iznova. Dovoljno je da se u jesen koren izvadi i u proleće, kada se zemlja ugreje, ponovo posadi. Preko zime se čuva u prostoriji u kojoj neće smrznuti, ušuškan u hartiju, slamu ili agrotekstil.
Ova biljka traži dosta vode, optimum je 1.500 do 1.600 mm godišnje. Suša joj puno smeta pa će joj se u takvim uslovima osušiti listovi. Ipak, voda u zemljištu ne bi trebalo da se skuplja oko korena, jer će se stvoriti povoljni uslovi ra razvoj gljiva prouzrokovača truleži.
Stevija nema velike zahteve prema zemljištu i odgovaraju joj peščana, ilovasta i glinasta tla. Važno je da je teren dobro dreniran i oceđen, a zemljište blago kiselo (rN 4 do 7,5), ne podnosi slana zemljišta.
Priprema zemljišta počinje dubokom obradom koja se mora završiti mesec dana pre setve ili sadnje. Za preporuku je da se posle fine pripreme naprave uzdignute gredice koje onemogućavaju nakupljanje suvišne vode oko korena. U našim uslovima valjalo bi obezbediti i redovno zalivanje sistemom kap po kap. Pre obrade bi trebalo uneti stajnjak, za mali posed i hobiste količine nisu strogo određene. Neposredno pred setvu ili sadnju trebalo bi rasturiti i kompleksno NPK đubrivo u kojem dominira kalijum (ima ga čak tri puta više od azota), a fosfora treba manje od azota.
Strpljivo sa semenom
U gajenju stevije najveći problem predstavlja slaba klijavost semena i zbog toga je ono veoma skupo. Kod nje postoje crne i bele semenke, a razlika je samo u klijavosti. Crne semenke imaju značajno veći procenat klijavosti od belih, te tokom kupovine na to treba obratiti posebnu pažnju. Biljke se iz semena proizvode u zatvorenom prostoru u kojem se temperatura održava na 21 do 24 stepena kako bi se osigurao pravilan rast i razvoj. Sadnice inače rastu sporo, od setve do iznošenja na otvoreno treba da prođe sedam do osam nedelja.
Steviju je moguće razmnožiti i vegetativno upotrebom reznica korena, što je mnogo jednostavniji i sigurniji način proizvodnje. Od starije stevije se uzimaju ogranci korena i sade kao samostalne biljke.
Na umerenom području sadnice stevije se na otvoreno polje iznose u maju kada nema opasnosti od prolećnih mrazeva. Preporuka je da se između biljaka ostavi razmak 80 do 100 cm. Na našem podneblju cveta od kraja leta do kasne jeseni, listovi se beru u septembru i preporuka je da se ovaj posao započne čim se otvore prvi cvetovi.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Freepik
