Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Sujeverje odlaže sadnju

Sujeverje odlaže sadnju

3613

Čista glupost sujevernih ljudi! Svaka je prestupna kada ne posadiš! Tebi se izgleda ne radi, pa tražiš izgovor! Sadi i ne filozofiraj!…

Ovo su samo neki od „saveta“ koje sam dobio na jednoj fejsbuk grupi kada sam, prećutavši da sam novinar, postavio pitanje da li valja voće saditi u prestupnoj godini, kakva je i ova 2024. Ova fejsbuk grupa okuplja voćare i zaljubljenike u voćarsku proizvodnju i, sudeći po reakcijama na postavljeno pitanje, većina njih je uverena da su to samo bapske priče. Sa njima se slaže i struka.

– Ne postoji ni jedno naučno niti religiozno objašnjenje zbog čega ne bi trebalo saditi voće kada je prestupna godina. Umesto sujeverja, voćari bi trebali pažnju više da posvete odabiru i pripremi zemljišta za sadnju i nabavci kvalitetnog sadnog materijala – kaže za „Dobro jutro“ dr Aleksandar Leposavić, naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Jesenas povećan promet u rasadnicima

 Oni pak koji veruju, kažu, da će radije „prespavati“ ovu i sačekati narednu godinu. I njihov broj nije mali. Kada treba orezati, nađubriti ili isprskati voćku, rado će poslušati struku, ali kada je u pitanju isplativost sadnje voća u prestupnoj, tu nemaju dilemu. Kako bi vas uverili u svoje, rado će vam pokazati zakržljalo stablo šljive ili kruške koje ne daje roda jer se, tvrde, nije poštovao narodni kalendar sadnje.

– Voće posađeno u prestupnoj godini u najboljem slučaju rađaće tek svake četvrte i tu nema dileme.To nije sujeverje, već vekovno iskustvo. Isto kao i što vekovno iskustvo kaže da ne valja seći kupus tokom mladih dana, jer će da satrune u buretu ma koliko da ga osolite, ili da ne treba organizovati svinjokolj tokom mladine, jer će da se ucrva meso koje se ostavi za sušenje – kažu u planinskim selima jugozapadne Srbije.

Zbog narodnog verovanja jesenas bila povećana potražnja za sadnicama, Foto Rade Prelić

Zbog takvog mišljanja koje se uvrežilo u našem narodu, rasadnici su jesenas imali dosta posla. Kažu ništa neobično, jer je potražnja za sadnicama povećana uoči svake prestupne godine. Slično iskustvo imaju i u Humanitarnoj organizaciji “Stara Raška” iz Beograda koja je, u saradnji sa Opštinom Priboj, u poslednje dve decenije voćarima u limskoj dolini podelile preko 100 hiljada sadnica koštičavog i jabučastog voća i oko 50 hiljada sadnica leske.

Baksuzna i za mladence

 – Jesenas smo po regresiranim cenama podelili 1.600 sadnica drvenastog voća. Zbog ograničenih sredstava nije se moglo više, mada je interesovanje bilo nekoliko puta veće. Jedan od razloga je što se ovde i dalje veruje da ne valja saditi voće u prestupnoj godini. Zbog toga su svi požurili da prošire zasade pre 2024, kako hobisti, tako i oni koji se sve ozbiljnije bave proizvodnjom šljive ovde u kraju gde dominira malina. Sve je više onih koji su u voćarstvu našli računicu i podižu se novi zasadi – kaže Ljubiša Bjelić, predsednik ogranka „Stare Raške“ u Priboju.

Po narodnom verovanju, tokom prestupne godine veće i ozbiljnije poslove ne bi trebalo započinjeti ni u drugim sferama života, ne samo u voćarstvu. Etnolozi tvrde da u tome narodi Balkana nisu usamljeni, već da slično razmišljaju i u drugim delovima sveta. Veruje se tako, da tokom prestupne ne bi trebalo ulaziti ni u bračne vode, jer će se brak završiti neslavno. Ako se pak mladi odluče za venčanje, poželjno bi bilo da žena zaprosi muškarca. Ali to nije sve, jer da bi potpuno bili sigurni da ih neće terati maler, valjalo bi da mlada tokom venčanja u crkvi, pre nego što joj sveštenik stavi krunu na glavu, izgovori u sebi bajalicu: „Ovaj brak je krunisan krunom ljubavi, koja ga čuva od svakog zla“.

I još mnogo je drugih verovanja vezano za „baksuznu“ prestupnu godinu koja traje dan duže od obične, jer februar u njoj umesto 28 ima 29 dana. Tako je još od davnina.

Sumnja i u kaleme

Oni koji veruju da tokom prestupne godine ne bi trebalo saditi, kažu da tokom nje ne valja ni kalemiti voće. Zbog toga ne retko izbegavaju da kupuju sadnice u rasadnicima u godini nakon nje, već presađuju samoniklice sa svog ili komšijinog imanja. – Tačno je da sujeverje vezano za prestupnu godinu postoji i kod odabira sadnica. Često se dešava da rasadničari moraju pojašnjavati kupcima sadnog materijala kada su i u koje vreme obavljali kalemljenje. Oni iskusniji među njima, čak svesno iskrivljuju istinu koju prezentuju sujevernim proizvođačima koji misle da će im i voće kalemljeno u prestupnoj rađati tek svake četvrte sezone – kaže dr Aleksandar Leposavić.

Prosta računica kaže da će voćari koji veruju da je prestupna godina baksuzna za proizvodnju, u nepovrat baciti čitave dve kalendarske godine. Ako poslušaju struku koja kaže da je bolja jesenja sadnja od prolećne, latiće se krampa i lopate tek krajem 2025.

– Jesenja sadnja ima prednost, jer se tada posađene voćke u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim količinama vlage. Drugi razlog je taj što preseci žila kalusiraju i na njima se u tom periodu obrazuju žile sisavice koje u rano proleće, čim se zemlja zagreje, intezivno obavljaju svoju funkciju, voćke imaju raniji početak vegetacije i brže se razvijaju – kaže dr Aleksandar Leposavić. – Jesenja sadnja se uglavnom primenjuje u suvljim i toplijim krajevima, i na lakšim zemljištima. Međutim, u nepovoljnim klimatskim uslovima i na težim zemljištima, voće se sadi i u rano proleće.

Piše: Željko Dulanović