ŠIRE SE RUŽIČNJACI MILENKOVIĆA U TRNAVCU
Kada je pre 40 godina Dragomir Milenković zasadio prvih 500 ruža na okućnici u selu Trnavac kod Zaječara, verovao je da je osigurao budućnost svoje porodice. Zato ih je uporno podučavao kako da ih neguju, a koliko je bio uspešan u tome govori i činjenica da su zasadi mnogostruko narasli i da se porodična tradicija prenosi sa kolena na koleno.
Stara kineska poslovica kaže da “ako želiš biti srećan celi život – zasadi ruže”. Milenkovići istinski veruju u ovu poslovicu, jer su im ruže donele slogu i blagostanje. Porodične zasade svoje supruge Suzane, odnosno njenih roditelja Radiše i Ljiljane, nastavio je da neguje zet Ljupče Videnović, a pomažu mu ćerke Marija i Đurđa.
Sretni kalem stigao iz Vojvodine
Nikada se niko u porodici, a i u čitavom kraju pre deda Dragija nije bavio uzgojem ruža. Svako je imao pored kuće poneku ružu da miriše i krasi, ali da se od ruža zarađuje, to u ovim krajevima nije bio slučaj – kaže Ljupče Videnović.
Počinje svoju priču i priseća se kada su ruže ušle u njihove živote:
– Tast Radiša mi je pričao da je njegov otac Dragi prvo zasadio 500 ruža i da je kalem kupio u Vojvodini. Već sledeće godine je duplirao zasade, pa sledeće opet i to oko kuće. Posao je dobro krenuo i tada, i sada jedini smo proizvođači ruža u Timočkoj krajini. Danas imamo dvadesetak hiljada sadnica. Prodajemo i rezane ruže i sadnice, baš kao i deda Dragi, ali smo način gajenja dosta unapredili. Koristimo sve blagodeti nauke tako da imamo moderne ružičnjake.
Ljupče dodaje da ruže traže “slugu”, slično kao i vinova loza i da je, i pored sve tehnologije, prisustvo čoveka neophodno. Ne bude li vas tri dana u ružičnjaku sve nekako podivlja, šali se naš sagovornik i dodaje da posla ima tokom cele godine.
Sadni materijal sa papirima nabavljamo iz Ade i zadovoljni smo dugogodišnjom saradnjom. Za svaku ružu imamo ličnu kartu i to nam olakšava život kada nas poseti inspekcija. Materijal obično stiže u decembru, tada ga utrapimo i pripremamo zemlju za sadnju. Kada se posadi i tokom proleća prime sadnice, onda posle Vidovdana krećemo da kalemimo i tako sve do avgusta. Supruga Suzana pažljivo odgrne zemlju sa “vrata” ruže i onda tast i ja sednemo na zemlju i kalemimo. Tek sledećeg proleća sadnice su spremne za prodaju. Veoma su zahtevne, traže negu i zaštitu, prehranu i navodnjavanje.
Ljupče naglašava značaj znanja i stalnog učenja. Iako je tokom godina stekao praksu i puno naučio, ističe kako svake godine nešto novo nauči. Potrebno je stalno čitati literaturu, njemu je ostalo knjiga koje je još deda Dragi kupovao i kako kaže – nije svaka godina ista, nekad bude suša, nekad kiša, pa tako mi se ponekad čini da svake godine krećem iz početka.
Kupci im dolaze „na vrata“
Ljupče i njegova supruga su se puno toga odrekli zbog ruža, ali su im one dale materijalnu sigurnost. Dok školuju ćerke, pored plate na Železnici gde je zaposlen, ružama dopunjuju kućni budžet. Ali, to zahteva i puno rada.
– Leti kada svi idu na more, mi kalemimo. Zimi svi u toplim domovima, mi freziramo i spremamo zemlju. Tako je to sa ružama. Verovatno se zbog toga i slabo odlučuju da ih gaje. Isplative su, ako ste spremni da se odreknete nekih stvari – kaže naš sagovornik i ističe veliku pomoć tasta i tašte.
U sezoni prodaju oko 11 hiljada komada rezanih ruža i to u Zaječaru, Boru i Kladovu. Na istom terenu prodaju i sadnice, a mušterije im dolaze “na vrata”, jer su godinama poznati po kvalitetnoj robi.
Svaka je lepa
Nemamo omiljenu sortu ruža a gajimo ih sve, i čajevke, mnogocvetnice, penjačice, stubaste, patuljaste, polijante… zaista veliki asortiman boja, ne zna se koja je od koje lepša. Jednostavno, ružna ruža i ružna devojka ne postoje. Svaka je lepa za sebe – veli Ljupče.
Ljubav i nada
Prepuštamo stručnjacima da prave sorte, mi nismo genetičari. Volimo ruže i gajimo ih sa puno ljubavi ali nikada nismo pokušali da napravimo neku “našu” ružu. Nismo ni veliki, kao što su recimo Topalovići, ali možemo da podmirimo ove krajeve. Drago mi je što se naše ćerke interesuju i nadam se da ću i ja dobiti zetove koji će nastaviti tradiciju – kaže Ljupče Videnović.
Piše: Daliborka Alihodžić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
