Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ Тинктуре од гљива за јачи имунитет

Тинктуре од гљива за јачи имунитет

1607

Пише: Јелена Лукић

Златко Јовановић (41) из Деспотовца дугогодишњи је љубитељ природе, гљивар и планинар, а откако траје епидемија короне, почео je озбиљније да се бави производњом природних препарата од биљака и гљива, пре свега, за јачање имунитета.

– Већ неколико година правим домаће лековите производе за своју породицу, најпре за баку Мицу (91) која je раније сваке године имала проблеме са грипом. Правио сам чајеве и тинктуре од гљива ћуранов реп и шитаки које је она редовно узимала зими, током сезоне грипа, а прошле године је имала корону и успешно се опоравила. Све производе смо и сами пробали – каже Златко Јовановић.

По професији дипломирани економиста, пре две године је регистровано пољопривредно газдинство, како би могао да пласира своје домаће производе, којих тренутно има 14.

Реиши за дијабетичаре, лавља грива против деменције

– Правим тинктуре од гљива. Ту се ради двострука екстракција: прво се извлачи у алкохолном раствору, а онда се ради водени декокт, пошто полисахариди не могу да се растворе у алкохолу. Те гљиве су јаки имуностимуланси. Ћуранов реп је и званична медицина признала. Највише се користи за борбу против тумора и делује против вируса. Утврђено је да може помоћи и код реуматизма и хроничног умора. Најважнији састојци су бета-глукани. Зато ова гљива побољшава опште функције организма, подиже имунитет и расположење, смањује хронични умор, подиже апетит и делује антидепресивно – наводи Јовановић.

Гљива реиши, од које такође прави тинктуре, добра је за дијабетичаре, а лавља грива за деменцију, мултипла склерозу, тетиве, лигаменте. Све ове гљиве Златко сакупља на подручју Поморавског округа, пре свега на планинама Бељаница и Јужни Кучај које су богате гљивама. Јовановић је јeдан од оснивача Удружења гљивара и љубитеља природе ,,Горун“ из Ћуприје, које често организује сакупљање гљива на овом подручју.

Каже да је велики љубитељ природе од малена, а о лековитим својствима биљака и гљива информисао се годинама преко стручне литературе.

– Научио сам све те препарате сâм да правим. Мада то и није ништа тешко или другачије од онога што и други праве. Интересује ме све што има везе с природом, па тако и преживљавање у природи. Знам да запалим ватру кременом, каменом, знам да правим склоништа, познајем биљке. Временом сам се заинтересовао и за гљиве, направили смо удружење па сада често идемо у бербу гљива и правимо разне манифестације, како бисмо људима што више приближили тај чудесан свет гљива – истиче Јовановић.

На излете у природи и када се иде у бербу гљива Златко је раније увек носио свој зачин од сушеног биља, како не би посебно носио со, першун, шаргарепу и друге зачине. Када су пријатељи почели да га подсећају на то да понесе тај зачин, увидео је да им се свиђа, па је решио да почне с његовом производњом. Сада има три врсте зачина – зелени, црвени и љути Златков зачин, како га је назвао.

– Те зачине моја породица годинама користи у кухињи. Зелени је мешавина биљака, зачина и поврћа, као што су шаргарепа, бели, црни лук, паштрнак, бибер, першун, мирођија, куркума, нана, рузмарин, шећер, ким, ђумбир, хималајска со, вргањ. Црвени зачин има додату млевену црвену паприку, а љути у себи има љуту паприку каролину рипер, али у малој количини, па није много љуто – каже Златко.

Ови зачини користе се за кување свих варива, за маринирање, за салате, може у кокице да се стави, а може, како рече наш саговорник, и преко хлеба да се поспе.

– Није то ништа специјално, али је мешавина таква да је допадљива људима, складна је и лепо мирише. Трудим се да све биљке и поврће буду непрскани, како би све било што здравије. Зачини су врло тражени, а људи су презадовољни – напомиње Јовановић.

Брезина вода, јазавичја маст и луксузна шљивовица

Осим ливадског и багремовог меда и прополиса, од занимљивих и необичних производа Јовановић има брезину воду и јазавичју маст.

– Брезина вода је заправо живи сок из брезе. Најјачи је коагулант у природи, има пуно минерала, добра је за имунитет и за бубреге. Јазавичја маст је задњи производ који сам радио. Прави се на јесен и количине су ограничене. Користи се као облога за упалу плућа, за упалу грла. Добар је за кости и лигаменте. Користи се за хемороиде, за ране, бубуљице. Као и гавез, јазавичја маст продире дубински кроз кожу – наглашава Јовановић.

У оквиру свог газдинства Златко Јовановић има виноград и шљивар, који је наследио од деде, тако да се у породици деценијама праве домаће вино и ракија.

– Имам две врсте шљивовице које сам брендирао, то је Златкова шљивовица и Златкова златна шљивовица, која у себи има листиће двадесетокаратног злата. Флаша је луксузна, са бакарном етикетом и дрвеном кутијом. Зато је и мало скупља и кошта 40 евра, а без кутије 30 евра – каже Јовановић.

Наглашава да је све ове природне производе најпре правио за себе и своју породицу и поклањао је пријатељима па, када је видео да су задовољни, почео је да прави и већу количину за продају. Не тежи некој великој производњи јер му је то пре свега хоби који воли, и допуна кућног буџета. Најважнији је, како рече, квалитет.

Чаробни зачини од вргања

Још један Златков зачин привлачи пажњу и није баш уобичајен, а то је зачин од четири врсте самлевеног сувог вргања.

– Када правим рижото с поврћем, ставим и једну супену кашику тог зачина. Тако добијем укусан ручак за 15 минута. Од њега се праве чорбе, као и разни сосеви. Такође имам и упаковане суве вргање, као и мариниране и саламурене вргање. Могу да се једу директно из тегле, али и да се праве јела од њих – каже Златко.

Сремуш најјачи биљни антибиотик

Један од најтраженијих производа су сремуш капи.

– Сремуш је прави дар природе и најјачи је биљни антибиотик. У себи има састојке који имају могућност да смање холестерол, притисак. Чисти крв, успешно лечи кандиду и ешерихију коли. Сремуш је скоро 20 пута јачи од белог лука. Заиста, невероватна биљка. Код сремуша је важна добра припрема тинктуре. Најважније је дозирање алкохола и биљке. Моја тинктура се користи три пута на дан по 20 капи. Сремуш берем на Бељаници и овом нашем крају, са два-три станишта, па то сјединим јер се тако добија квалитетнији производ – испричао нам је Јовановић.