Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Треба нам што више малих башта

Треба нам што више малих башта

Предраг Радојевић Светионичар спасава старе сорте парадајза

842

– Сваке године хиљаде и хиљаде тона хране бива бачено. За то време једемо једноличну, безукусну храну, заборављамо укусе, мирисе, боје и облике старог поврћа, које је данас талац лабораторија и напредних технологија, које из старих сорти извлаче материјал и претварају га у безличне хибриде и ГМО – упозорава Светионичар, власник Mare Panonium Garden, баште и сајта, посвећених узгоју и промоцији аутентичних сорти, све траженијих у свету.

Предраг Радојевић, натурализовани Панчевац, заљубљеник је у старе сорте парадајза, паприке, краставаца, тиквица и на друштвеним мрежама можете га видети најчешће у улози промотера старих сорти. Како каже, јурњаву за тонама, дужим временом стајања, превременим брањем, продуженим чувањем правдамо већим приносима који ће победити глад.

–  На крају сваке године, хиљаде и хиљаде тона хране бива бачено јер је непродата. За то време једемо једноличну, безукусну храну, заборављамо укусе, мирисе, боје и облике старог поврћа, које је данас талац лабораторија и напредних технологија, које из старих сорти извлаче материјал и претварају га у безличне хибриде и ГМО – упозорава Светионичар, власник Mare Panonium Garden, баште и сајта, посвећених узгоју и промоцији аутентичних сорти, све траженијих у свету. – Старо семе нема никога осим нас.

Чува старо, не прави ново

–  Постоји тренд међу неким великим светским колекционарима – Tom Wagner, Wild Boar Farm и слични, да сами миксују и праве нове „старе“ сорте. Ја се тиме никад не бих бавио, иако су све „старе“ сорте настале управо мешањем две постојеће сорте, то се дешавало случајно, „отвореним опрашивањем“. Ако је природа одлучила да настане нова сорта, учинићу све што је у мојој моћи да ту сорту сачувам. Али да правим неку нову, намерно, не – категоричан је Предраг Радојевић.

Стоматолог, информатичар, еколог…

Његова богата биографија одсликава живот човека који мора да ствари истера до краја, али се не либи тога да неку нову животну причу исплете од почетка. Тако је као стоматолог окачио мантил и брусилицу о клин и почео да се бави дизајном, али и Desktop Publishing-ом, а специјалиста је и за troubleshooting Windows и Excel. На питање како је од ИТ сектора дошао до екологије, здравог живота и парадајза у боји, шаљиво одговара да је само смрт сто посто сигурна.

-Завршио сам стоматологију, био прилично добар студент, радио и на факултету и по приватним ординацијама,  али никако до сталног посла. Дошло је било време кад си морао да будеш нечији или да припадаш некима да би добио посао. Ја сам био то што јесам, имао три кофера знања, али се то није рачунало. За приватну ординацију није било новца  – каже Предраг. – После десетог ”стрпи се још мало” дигао сам руке, продали смо кола и купили први компјутер, у јесен 1990. Почео сам са ДТП-ом на 286 са 1Мб РАМ-а, 40Мб ХД и Херцулес графичком картом, монохроматском (постојао је програм који је слагао да је ЦГИ са 16 нијанси сиве). Кад радите прелом књиге на најпростијој могућој машини, научите се стрпљењу, довијању и свим подлим триковима, па сам и нехотице зашао у тада DOS/Windows, troubleshooting (а за то је било прилика и прилика), први Оффице (и све следеће) Corel, Quark, мало касније и Photoshop.

Како каже, годинама је био у ИТ свету, радио у школама рачунара као предавач, повремено ускакао и као замена у средњој школи, писао скрипте, одржао више од 100 курсева. И на крају схватио да проводи по 20 сати уз рачунар, у штампарији на 500 метара од куће.

-Одем једно јутро у 8 и вратим се у 9 ујутру, сутрадан. И онда сам потражио “спас” у башти, било каквој, тек нешто да радим, да се крећем, да сам напољу – каже наш саговорник. – Кад сам први пут отишао на пијацу да купим расад, нисам ни знао шта да тражим нити сам имао појма ни о једној сорти парадајза (чуо за “јабучар” и “воловско срце”). Нешто касније, супруга ми је из Холандије донела неколико кесица, “сан марзано лунго”, “сwеет 100”, “марманде”, и тад сам први пут чуо за израз heirloom (старински). Налетео сам на један фантастичан thread “Узгајање цвећа, истине и лажи” или сличан назив, ту чуо за форум Свет биљака и тако, заразио се, неизлечиво – каже вечно насмејани Светионичар, име под којим је познат на Твитеру, Фејсбуку, Инстаграму и Јутјубу, где има и свој канал са снимцима предавања и радионица на тему узгајања парадајза.

Рађање “Парадајза у боји” и Светионичара

Додаје да је све почело када је схватио да у нашим радњама не може да се купи ни једна једина врста семена старог парадајза.

-Убрзо сам схватио да ниједна институција не жели да се тиме бави. Ту нема новца као што се заради на хибридима. Онда сам се прихватио тога да потражим, сачувам, размножим старе сорте парадајза, научим о њему, али не са сувопарне научне стране, о томе има милион књига, већ о историји, заблудама, личностима, причама које прате многе сорте.

И тако је настао “Парадајз у боји”. Књига која говори о историји, заблудама, предрасудама, истинитим и измишљеним догађајима и људима, легендама, неспоразумима и свему осталом кроз шта је парадајз прошао у последњих 500 година колико је познат савременој цивилизацији. “Парадајз у боји” прича је о временима када је слављен, али и оним када је за длаку избегавао потпуно нестајање. О својатањима, проклетствима и уздизањима у небеса. О 71 старој сорти, са занимљивим причама и историјским догађајима који су пратили поједине сорти, уз упутства о кључним периодима узгоја парадајза: од сејања, преко пикирања, припреме баште за садњу, неге… Књига за стручњаке, али и потпуне почетнике, оне који би желели да покрену башту, а немају искуства или из било ког разлога не могу или не желе да питају за савет. Делови ове књиге могу се наћи и на кровном домену Предрага Радојевића manus.rs, посвећеном парадајзу, садржински толико разноврсном да би постидео многе наше портале. Сличан њему је сајт svetioničar.com, на којем можете наћи савете за изградњу куће, али и израду предмета од дрвета, за постављање пластеника или дизање ограде. Искуство у креирању веб садржаја помогло је Предрагу у прегледљивости сајта који је, у суштини, мост између онога што прави, и корисника и купаца, све чешћи начин на који неко ко се у суштини бави пољопривредом може да искористи предности модерне технологије кад је продаја и пласман производа у питању.

-Светионичар је сајт посвећен онима који морају сами. Било шта – каже Предраг. – Има људи који су окружени другим људима који ће им помоћи у различитим пословима. Опет, има оних који због разних разлога, већину послова које раде, морају да ураде сами, без или с јако мало новца, без алата, искуства, било каквог знања… Светионичар је сајт за сналажење, за „морам-урадићу“. Највећи део посвећен је зидању куће и, колико ми је познато, бар три куће у Србији настале су након посете мом сајту. Људи су ми слали мејлове, захвалили се на ономе што су видели и написали да „кад смо видели како си урадио, одлучили смо да урадимо и ми“. Већи комплимент од тога не постоји. Срце ми је пуно  – каже Предраг, истичући да, као неко ко је 30 година провео на уличним и пијачним тезгама, добро зна шта су сунце, ветар, прашина, влага, хладноћа, снег, непријатни купци, и зато је оно што ради „преселио“ на интернет.

Последњих 6-7 година наш саговорник само тако и послује.

У припреми друга и трећа књига

На питање да ли планира да прошири производњу, Радојевић одговара одрично. – Држава је и даље инертна по овом питању, а без њене подршке и активног учешћа, овакав рад нема неку светлу будућност. Трудим се да колекцију одржим на разумном нивоу што се броја сорти тиче и да прикупим што више домаћих сорти парадајза (мада има у колекцији и краставаца и паприка). Ове године ћу вероватно објавити и другу књигу, а у припреми је и трећа. Идем и причам о старим сортама и старој башти где год ме позову, али, све док се гледа искључиво на површина-принос-зарада, старе сорте ће нестајати. Људи купе 300 садница хибрида, а од мене купе 10 садница старог парадајза, „да се засладе“. С таквом математиком се не може изборити – изричит је наш саговорник.

Сајт о биљкама

– Интернет је снажан и моћан медијум, можете показати све чиме се бавите: од видео-снимка младих расада у пролећно јутро до аранжмана егзотичних сорти парадајза на тањиру или у неком рустичном окружењу – одговара Предраг. – Сајт о биљкама је по свим мерилима велики, нажалост, неки сматрају да је превелик, па се трудим да у свакој наредној верзији оптимизујем садржај и да га учиним прегледнијим и приступачнијим свим посетиоцима сајта. А ту је већ велики проблем јер на сајт долазе и млади нови баштовани из једног хај-тек окружења и пензионери који су тек од скора научили да користе компјутер. И за једне и за друге све мора да буде прегледно, доступно и брзо и то је био и биће највећи проблем. Док радим на томе, учим могућности веб дизајна, HTML и CSS, имам среће да могу да питам неколико људи који су у томе много бољи од мене, али ме трпе и хоће да помогну.

Има ли у томе истине кад је у питању поврће које узгаја и продаје: парадајз, краставац, паприка, тиквица, који се традиционално гаје на нашим просторима, а наши људи верују углавном провереним сортама, избегавајући експериментисање?

Власници газдинстава често истичу да је будућност малих произвођача управо у производњи малих, ексклузивних серија, а Предрагове необичне, старе сорте парадајза, паприке и тиквица, савршено се уклапају у савремене тржишне токове.

– У свакој области живота имате људе који су с једне стране тврдокорни традиционалисти, а на другом делу скале су несмотрени авантуристи. Једни неће у башти померити ништа ни за милиметар, а други ће сваког тренутка желети да пробају нешто ново. Лично, негде сам у средини. Ако већ имам могућност, пробаћу, али се нећу одрећи нечега што ми се одраније допада. Увек саветујем да се башта планира тако да две трећине чини нешто што је проверено, што сте већ пробали, а да трећину баште заузима нешто ново. “Парадајз у боји” није настао зато што је парадајз црно-бео, већ зато што је укалупљен у црвенкасто-округло-око-200-грама-или-теже. Живимо на планети где још увек постоји око 30.000 варијетета старог парадајза свих облика, боја, шара, укуса. Ако већ постоји могућност да се проба, пробајте. Па ако вам се не свиди, у реду, и даље вам је већи део баште засађен “провереним” сортама – тврди Предраг Радојевић.

Могућност да се проба

А кад су проверени купци у питању, ни ту нема правила, каже наш саговорник.

– Већина мојих купаца су млади људи, “неки нови клинци”, људи којима није страно да ставе “слушке на ушке” и цео дан проведу у башти од 20 квадрата. Младе породице које желе да својој деци приуште укусну и здраву храну, поборници органске производње и пермакултуре. Неки од њих су отишли корак даље и напустили градске средине, из парлога извукли старе и напуштене куће по селима, а неки су покренули и озбиљна домаћинства. Други део купаца су углавном особе у озбиљним средњим годинама, који су у потрази за оним “старим укусом парадајза из детињства” и који све више у баштованство уводе своје унуке.

Поред производње семена и расада и продаје производа, понуду је заокружио на необичан начин: организовањем радионица на којима полазници уче све о узгајању биљака. Има свој Јутјуб канал, подкаст, блог, радо одговара на питања твитераша и Фејсбук ентузијаста.

– Из личног искусва знам да бар пола штете која се појави у башти изазовемо сами: нешто из незнања, нешто због недостатка бриге, а често и због превелике бриге и претеривања у свему – каже наш саговорник. – Кад сам почињао, никога нисам имао да питам, тако да сам већи део ствари научио на најтежи начин – на својим грешкама. Зато се трудим да заинтересованима пренесем што више искуства и уштедим им пре свега време, јер неке од грешака могу бити фаталне и све што радите одлажу за годину дана. А времена немамо, старе сорте нестају рапидном брзином и треба нам што више малих башти и што више добрих баштована. Колико год било тешко, сваке године ми се јави десетак људи са „никад нисам имао башту, али хоћу да пробам…“ и док је њих, и свих поменутих, постојаће нада да ћемо се дозвати свести и бар зауставити ово нестајање огромног генетског блага, разноврсности и лепоте које у себи носи стара башта.

И. Радоичић

Добро јутро број 567 – Јул 2019.