Neposredno pred cvetanje Lidija Ristić iz sela Donji Neradovac, kod Vranja, obraće poslednje plodove iz prošlogodišnjeg roda sa tri raskošna stabla limuna starih od dvadeset do četrdeset godina. Čim to uradi njihove grane preplaviće božanstveni, mirisni, beli cvetovi, potom i prelepi zeleni plodovi koji neretko u zrelosti dostignu i veličinu pesnice. A da bi došla do maksimalnog roda koji godišnje ume da dostigne težinu od petnaest kilograma ona će ih i ove godine dobro nađubriti. To će učiniti tek pošto u posudi oko njihovog stabla oštrim predmetom iskopa plitki kružni jamić u koji će da sipa veštačko đubrivo, a potom dobro zalije vodom.

– Limun spada u red biljaka kome je potrebno mnogo vode. Otuda sadnice leti zalivam ujutro, u podne i uveče. Zalivam ih i zimi jednom nedeljno, a ako je topla zima i dva puta nedeljno – kazuje Lidija ističući da bez vode ne bi mogli da održe plodove do proleća.

U proleće Ristići svoje limunove redovno kroje. Lidija taj posao prepušta bratu Goranu koji tom prilikom makazama skine sve grančice sa kojih su ubrali plodove. Kada poželi da zasadi novu sadnicu limuna on obavezno primenjuje tehniku margotiranja kako bi počela da rađa prve godine od sadnje.

– Ukoliko sadnica bude kalemljena klasičnim putem onda će da rodi tek posle tri godine od sadnje – pojašnjava Lidija.

Ona ističe da svoje sadnica limuna ne tretiraju zaštitnim sredstvima jer za to nema potrebe. Dok su napolju tokom godine čuvaju ih od jakih vetrova koji ume da ih obori i polomi grane. Zimi ih unose u toplu prostoriju gde nastavljaju da ih zalivaju i beru zrele plodove.  

Tekst i foto: Gordana Nastić