Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО U oktobru pčelinjak zaštiti od miševa, osa i stršljenova

U oktobru pčelinjak zaštiti od miševa, osa i stršljenova

745

Oktobar je mesec kada se izvodi poslednje leglo, a matica prestaje sa poleganjem jaja ili ih svodi na najmanju meru. Pčele su sve mirnije, a izleti sve ređi. Radilice raspoređuju hranu tako da je mogu najlakše koristiti kod formiranja klubeta i počnu da žive u njemu. U samom društvu je potrebno da bude mlada matica ne starija od 2 godine, a poželjno je da društvo ima oko 30 do 35.000 pčela.

– Na taj način stvaraju se uslovi za uspešno prezimljavanje pčelinjih zajednica i brz pčelinji razvoj na proleće. U isto vreme pčele propolisom zatvaraju sve nepotrebne otvore na košnici i učvršćuju ramove i poklopnu dasku – ističe Ivica Tomić, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj PSSS.

U oktobru mesecu, po njegovim rečima, temperature noću često padaju ispod 12 Celzijusovih stepeni. Tada pčele već ulaze u sastav klubeta, pa su  poletaljke (leta) bez zaštite pčela. To je situacija koju miševi koriste pa nesmetano ulaze u košnice i tako prave štetu koja se završava gubitkom društva, upropašćenim saćem i uprljanom košnicom. Da se to ne bi desilo postavljaju se odgovarajući češljevi na leta košnice kroz koje štetočine ne mogu da prođu.

– Rešenje je i maksimalna higijena pčelinjaka i uvek pokošena trava. Upotreba bilo kakvih otrova je krajnje nepoželjna – naglašava Tomić.

Po njemu potrebno je proveriti i ispravnost košnice, posebno podnjače i krova. Košnice trebaju biti odignute 40 do 50 cm od zemlje. Krov mora biti ispravan da ne bi kiša ili otopljeni sneg doveli do prevelike vlage. Postolje treba biti stabilno i da na njemu košnica stoji postojano. Košnice moraju u jesenje zimskim danima biti i u blago nagnutom položaju tako da prilikom eventualnog prodora vode u košnicu može postepeno da iscuri iz nje.

– Posebnu opasnost u ovom periodu predstavljaju ose i stršljenovi koji su u ovo doba godine još uvek aktivni. Potrebno je uništavanje njihovih gnezda kao i postavljanje flaša sa pivom, sirćetom i kvascem – savetuje Tomić.

On poručuje da optimalana količina zaliha hrane treba da bude od 15 do 25 kg  meda. Raspored hrane mora biti takav da je lako dostupna pčelarima tokom celog zimskog perioda. Zato bi trebalo da se početkom zime nalaze iznad klubeta dobri venci meda, a sa jedne strane ramovi napunjeni medom i polenom.

Tekst i foto: Gordana Nastić