Piše: Jelena Lukić
Šargarepa se u Pomoravskom okrugu ne proizvodi na velikim površinama, osim u selu Striža kod Paraćina, koje je nekada bilo poznato po proizvodnji paprike. Na njihovim njivama šargarepa je dominantna kultura, s kojom postižu prinose i preko 90 tona po hektaru, kaže dipl. ing. Dragan Mijušković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSSS u Jagodini.
Rekordni prinosi ne mogu se postići slučajno, zna se da svi rokovi i mere moraju biti ispoštovani. Prvo treba obratiti pažnju na plodored. Pogodni predusevi šargarepe su paradajz, paprika, mladi krompir, grašak, salata i đubrene okopavine, a sama šargarepa je dobar predusev za većinu drugih kultura.
Dubina oranja utiče na kvalitet
– Šargarepa ima dva roka setve, prolećni i jesenji. Prolećna setva je tokom ranog proleća, a šargarepa se obično vadi iz zemlje krajem juna i početkom jula. Jesenja se obavlja tokom maja i ova šargarepa se vadi kada korenovi dostignu tehnološku zrelost. Berba iz prolećne setve koristi se tokom sezone, dok šargarepa koja se dobije u jesenjoj setvi može da se čuva duži period u odgovarajućim uslovima – kaže Mijušković.
Osnovnu obradu treba obaviti u jesen posle berbe prethodnog useva, duboko oranje izvesti na dubini od najmanje 30 cm. Pre oranja, treba rasturiti NPK hraniva (500 kg/ha 10:30:20, ili 800 kg/ha 8:16:24), u zavisnosti od tipa i plodnosti zemljišta. Na siromašnim i peskovitim zemljištima obavezno treba uneti zgoreli stajnjak u količini od 30 do 40 t/ha. Dubina oranja direktno utiče na kvalitet, pravilan rast i razvoj korena šargarepe. U proleće treba rasturiti oko 200 kg/ha KAN-a i pristupiti predsetvenoj pripremi setvospremačima.
– Ako se mora orati u proleće, pre oranja treba rasturiti svu predviđenu količinu NPK đubriva 800 kg/ha 10:30:20 ili 1.500 kg/ha 15:15:15 ili 40 t/ha zgorelog stajnjaka. Na težim zemljištima valja prethodno izvršiti tanjiranje, pa onda setvospremačima pripremiti zemljište i bankove – naglašava Mijušković.
Bankovi su izdignute leje koje pružaju dobru provetrenost, dovoljno rastresitu zemlju i dobar odvod viška vode od biljaka. To su sve prednosti koje omogućuju da se dobije dovoljno dug i pravilno formiran koren šargarepe. Najčešći sortiment je Bolero F1, Maestro F1, Presto i Laguna.
Proređivanje obavezno, kao i prihrana, i okopavanje
Setvu treba obaviti prve nedelje poljskih radova do polovine maja. Najčešće se seje sejalicama za sitna semena, kojima je većina proizvođača iz Striže opremljena, uz utrošak od 0,8 do 1 kg/ha. Međuredno rastojanje je od 30 cm, a između biljaka u redu 3 do 5 cm. Setva u dvorede trake je s rastojanjem od 10 cm između redova i 40 cm između traka, sa 3 do 5 cm između biljaka u redu. Dubina setve iznosi od 1 do 1,5 cm.
Proređivanje je obavezna mera nege, gde nema preciznih sejalica za sitna semena, a treba početi kad se formira 4 do 6 pravih listova i kada je zemljište dovoljno vlažno. Ukoliko je potrebno drugo proređivanje, ono se obavlja kad šargarepa dostigne debljinu do 1,5 cm.
Prihrana je obavezna, a zavisi od plodnosti zemljišta, pretkulture, osnovnog đubrenja i stanja useva. Potrebno je 200 do 300 kg/ha KAN-a, ili 150 kg/ha URE-e. Okopavanje se radi 10 do 15 dana po setvi, pri čemu treba voditi računa o tome da se ne povredi klica. Najčešće se prvo okopavanje obavlja kada biljke imaju 2 do 4 lista. Obično se prvim okopavanjem radi i proređivanje, a sledeće koje se obavlja 20 do 25 dana posle prvog, kombinuje se s prihranom. Navodnjava se nakon setve i u toku vegetacije kako bi se održala povoljna vlažnost zemljišta, u novije vreme s prihranama.
– U zavisnosti od sorte, načina i namene proizvodnje tehnološku zrelost šargarepa dostiže za 60 do 120 dana (koren prečnika 1 do 1,5 cm), a punu zrelost kada se osuše spoljni listovi. Naši proizvođači šargarepu vade pomoću jednoobraznog pluga kome se skine plužna daska, koja ustvari rastrese zemljište pa se šargarepa kupi ručno, čisti i slaže u gomile ili džakira – kaže Mijušković.
Jedan kombajn kao 400 radnika
Najveći problem proizvođača šargarepa u centralnoj Srbiji je, pre svega, povećanje cena repromaterijala. Cena đubriva je povećana za duplo, poskupelo je gorivo, neke subvencije kasne i po tri godine, zatim je nekima problem mala otkupna cena koja je na početku godine bila oko 30 dinara po kilogramu, kao i nedostatak i visoka cena radne snage, čija dnevnica ide do 3.500 dinara.
– Da bi nam se isplatila proizvodnja, cena treba da bude od 40 dinara pa na gore. Videćemo kako će se dalje kretati cena – poručuje Marko Marinković iz Striže koji šargarepu uzgaja na dva hektara.
Dodaje da se ovdašnji proizvođači šargarepe ne mogu porediti s onima iz Vojvodine, gde su površine veće i opremljenost mehanizacijom bolja. Takođe, Pokrajinska vlada daje dodatna sredstva poljoprivrednicima, što nije slučaj u ovom delu Srbije.
– Na primer, moja linija pere od tri do četiri tone, a veći proizvođači u Vojvodini i više od 25 tona dnevno. Jedan proizvođač u Vojvodini ima 200 hektara šargarepe, a kombajn mu zamenjuje 400 radnika dnevno. Ovu površinu on uradi za manje od mesec dana. Ko ima kombajn, sa desetak radnika vadi 50 tona, a ja sa 20 radnika pet tona. Mene vađenje šargarepe košta 8 dinara po kilogramu, a njega jedan dinar – objašnjava Marinković probleme s kojima se susreću povrtari u Pomoravskom okrugu i centralnoj Srbiji.
Najveći proizvođač u tom kraju, Dejan Milićević iz Striže, gaji šargarepu na 10 hektara. S ocem Mićom povrtarstvom se bavi već 20 godina. Obrađuju još 15 hektara pod pšenicom i kukuruzom.
– Prolećnu setvu, na dva hektara, uradili smo u februaru. Ta šargarepa je pod agrilom i ona se vadi u junu. Jesenja setva je juna i tu šargarepu skladištimo u hladnjačama kapaciteta 300 tona. Prinosi šargarepe su nam od 85 do 90 tona po hektaru. Nedavno smo uzeli i novu liniju za pranje i pakovanje šargarepe, kapaciteta 25 tona dnevno – kaže Milićević.
Dejan Milićević ima kombajn, kao i vadilice, pa je tako smanjio troškove radne snage, što je bila velika stavka u proizvodnji. Vadilica zameni 150 radnika dnevno. Šargarepa s polja Milićevića uglavnom se plasira na strana tržišta, i to u Crnoj Gori, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji.
Može da se živi, ali…
Marinković radi samo jesenju setvu. Šargarepa se vadi u novembru, zatim se lageruje i prodaje od decembra do maja. Prinosi na gazdinstvu Marinkovića su od 60 do 80 tona po hektaru. Od toga 70 odsto je prva klasa. Ovo gazdinstvo, osim svih potrebnih priključnih mašina, ima i hladnjaču kapaciteta 60 tona. Njegova šestočlana porodica živi samo od povrtarstva i ratarstva. Uzgajaju još i papriku, kupus, celer, cveklu, kao i žitarice zbog plodoreda. Kažu da od poljoprivrede može da se živi, ali s ovakvim poskupljenjem sve teže. Zbog toga razmišlja da smanji površine pod šargarepom.
Lakše do tržišta, nego do radne snage
Proizvođači ističu da su visoke prinose počeli da postižu kada su uvedeni sistemi za navodnjavanje, pneumatske sejalice za sitna semena, zatim kada su počeli sa primenom skladištnih sanduka, osavremenjenih linija za pranje šargarepe, kada su počeli sa gradnjom hladnjača, kao i sa osiguranjem useva, gde je i država subvencijama pomogla.
Najčešći problemi nisu rad i organizovanje proizvodnje, čak ni tržište, već nedostatak radne snage. Dobar radnik prosečno ubere 20 džakova šargarepe. Plasman povrća sa Striških polja ide preprodavcima, koji ga dalje prodaju na kvantašu u Beogradu i Crnoj Gori, a deo prodaje imaju ugovoren u većim marketima.
