Obećanja za pomoć zbog stradanja svinja od afričke kuge su dobili i tu se stalo. Do sada je dvoje iz sela Višnjićeva podnelo dokumentaciju za subvencije, ali su morali da je dopune, te do realizacije nije došlo. Ostali krpe kraj s krajem, ni sami ne znaju kako. Kamioni samo odnose zaražene svinje na eutanaziju dok meštani to nemo posmatraju.
– Situacija se od početka zaraze u Višnjićevu pogoršala, u dosta domaćinstava je proglašena kuga i pobijeno je puno svinja. Ostalo je u mojoj ulici oko 350 komada, a u sledećoj ulici u kojoj je bilo najviše ostalo je tri ili četiri tovljača. Pre neki dan je na eutanaziju odvezeno 300 komada. Danas opet 300, a mi čekamo „kao svinja noža“ – požalila se Milka iz Višnjićeva, razočarana jer niko od seljana nije dobio nikakvu pomoć, iako su od minstarstva tražili subvencije.
– Nismo ih dobili. Rekli su da će nam pomoći da dobijemo subvencije da imamo za decu za školu, pisala sam i slala dopise. Iz Ministarstva su zvali neke ljude i rekli im da dopune dokumentaciju, ne mogu da kažem da nisu, ali niko od nas još nije dobio ništa. Moja porodica živi od svekrove penzije od 15 hiljada i ja što radim u školi na 25%, to je 20 hiljada – objašnjava, dodajući da pojedini idu u šumu, seku drva i tako zarađuju, a sa svinjama je sve dalje samo neizvesnost.
– Ono malo što si imao uveliko si potrošio. To što ovršimo suncokreta to moramo dati za đubre, seme, sve što smo kupili. Ladne vode nema. Mi smo ostavljali kukuruz pa smo kroz te svinje proturali, sad ne znam šta će biti. Da ranimo svinje ne znamo da li će ih otkupiti. Ovi ljudi što nam dostavljaju premikse i supere i „boga jokinog“ ne znam do kad će nam sve to tolerisati – pita se Milka, uz opasku da im ili sve potamane ili puste da rade.
– Ne znam kako će sve to isplatiti, cifre su milionske. Ako ne isplaćuju nešto sitno i sporo ide, ne znam kako će ovo što je veliko. Nažalost kuga je najviše zahvatila krmače i neraste, ono što je i najbitnije za dalji rad – žali se meštanka Višnjićeva.
Tekst: Z. Dragojević
