Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Učine kruške kakvih nigde nema

Učine kruške kakvih nigde nema

589

Kad god mora da pešači do svoje kuće u selu Crcavac u leskovačkom ataru, Goran Stevanović – Uča uvek iznova poželi da zatvori vrata na gazdinstvu i da, poput mnogih komšija, zauvek ode iz sela. Bude li on to zaista uradio, u njegovom zaseoku Kopriva, koji se nalazi na 900 metara nadmorske visine, više se neće čuti ljudska reč.

Možda bi lokalna samouprava imala više sluha za ovu njegovu muku i osposobila mu put do mahale kada bi znala čime se bavi i šta radi. Na svom imanju u Crcavcu Uča još uzgaja stare sorte krušaka i jabuka koje su prava retkost na ovim i svim drugim prostorima.

Od slatke sitnice do barčag kruške

Krušku sitnicu doneli su njegovi preci iz vranjskog kraja, kada su se doselili u ovo selo. Prve plodove slatke kao med obično su brali sa sitnice. Bili su toliko sitni, da je po njima nazvana i ova kruška. Ubrzo potom svoje raskošne i krupne plodove podarile bi im i kruška barčag i dinjevac kruška, a za njima i zimska kruška flašarka sa predivniom plodovima u obliku flaše, pa kačanovka, tvrda nakisela kuška, kantarka – kruška sa plodom u obliku kantara i kruška golemača, čiji plod je težio u proseku od 300 do 400 grama.

Na Goranovu veliku žalost ova kruška se na njegovom imanju osušila. Kaže da je bila neka vrsta preteče današnje viljamovke i da su je ostavljali za zimu. Na njegovoj njivi do skoro je raslo i drvo barčag kruške, koje je bilo u prečniku debelo jedan metar, a od koga je dobijao po 1.000 litara komine za pečenje prvoklasne rakije. Uprkos plamenjači i još nekim bolestima koje napadaju stare sorte krušaka, on je dobar deo njih uspeo da sačuva na svom imanju.

Tako je od ovih bolesti, pored barčag kruške, dinjevac kruške, kruške karamanke, kraljevske kruške, kruške maslarke, otrgao i tepavac krušku, koja zimi tako lepo ugnjili da joj po slasti nema ravne. Ima i krušku panađurku koja sazreva u septembru na verski praznik Panađur po kome je i dobila ime. Dobar deo starih sorti krušaka koje uzgaja on je pronašao u okolnim planinskim selima. Dešavalo mu se da zbog neke sorte pređe i po trideset kilometara peške. Tako je u selu Oruglica, u mahali Lazarevci, pronašao krušku lazarevku koja je izvanredna za sušenje.

Kalemi na podlozi divlje kruške, uz pomoć gline

– Krušku maslarku, koju su neki zvali i zimovka, ljudi su ranije kiselili i od nje pravili domaće sirće, dok su kakavac krušku maljevima gnječili u drvenom koritu, da bi posle samo sedam do osam dana od nje pekli rakiju u zidanom kazanu – ispričao nam je.

Po uputstvima koje je dobio od meštana sela Oruglica, on i danas može da kalemi debela stabla uz pomoć gline bez upotrebe voska. Videvši koliko je zainteresovan za stare sorte ovog voća, neki su počeli i sami da mu donose kruške za koje do tada nikada nije čuo. Tako je imao priliku da upozna i svojstva takozvane dupeljevske kruške, kruške dervenka, ali i ciganske crnkaste sočne kruške i crvenac kruške sa crvenim mesnatim delom kada se zagrize.

Sorte starih krušaka kalemim isključivo na podlozi divlje kruške koje sadim na obodima njiva koje mi nazivamo slog, a gde je zemlja najkvalitetnija – ističe Goran. Uz dvadesetak starih sorti krušaka, kod njega su se našle i neke stare sorte jabuka poput stambolke, samonikle, kolačare.

Piše: Gordana Nastić

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.