Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ Украс дома и укус оброка

Украс дома и укус оброка

Зачинско биље

613
Фото: Pixabay

“Ајде Като, ајде злато, ајде са мном целер брати” – само су први стихови народне љубаване песме у којој се спомиње наjпопуларнија зачинска биљка тих времена, чији су листови у супи божанствено мирисали, а она је крепила и давала снагу… Можда ове биљке тада нису гајене, али су их љубитељи проналазили и користили. Зачини су били присутни у кухињи и у традицији многих племена и народа. У библијским записима спомињу се целер, селен, цимет, босиљак, анис…

Временом, свеже зачинске и ароматичне биљке постају све траженије, а данас, у 21. веку, могу лако да се узгајају у саксијама, у кухињи на прозорској дасци. Декоративне су, пријатног мириса, а уједно надохват руке. Лако их је чупнути или штрицнути приликом припремања јела, али и разних приправака за лечење и негу. О томе смо недавно разговарали са Душицом Пушкаревић из Београда, која ове биљке гаји током целе године у складу с еколошким принципима, без хемије, а за сваку има посебну причу.

Биљка за дезинфекцију

Жалфија се може лако узгајати у саксији на осунчаној страни кухињског прозора. Пошто има прилично јак, ароматични мирис и горак укус, користи се у малим количинама. Одлична је за дезинфекцију уста и грла, против упале десни и за инхалације у случају прехлада. Омиљен је зачин, те се додаје јелима с парадајзом, тестенинама и разним врстама меса.

Део културе живљења

– Пре пет или шест година, кад смо пожелели да се вратимо природи, напустили смо посао у граду, основали породичну фирму, те надомак Београда подигли стакленик и почели да узгајамо зачинске и ароматичне биљке без хемије – каже наша саговопрница, која је са супругом и децом успешна у овом послу.

Модеран, топао породични дом, посебно кухињски део, за Пушкаревиће је незамислив без импровизоване баштице. Пре тога пратили су светске трендове, проналазили наше давно заборављене биљке, које ће не само дати леп укус и мирис оброку, већ и организму чинити добро. Тако су свеже зачинске биљке постале део културе живљења.

Зачинско биље могу лако узгајати и почетници, а осим добре воље, најважније је да им се обезбеди довољно воде и светлости. Међутим, ту људи највише греше, указује Душица Пушкаревић, и објашњава да ове биљке не подносе много влаге, јер она може и да им нашкоди, па да клону и пропадну. Треба их заливати тек када се супстрат у потпуности осуши. Боље да је биљка један дан сува него да се залива кад је земља влажна.Зато све саксије на дну морају имати дренажни отвор и одговарајућу дренажу (слој шљунка) ради отицања воде.

 Зачин за пицу

Оригано је вишегодишња зачинска биљка која нема посебних захтева, али воли осунчана места. Спада у јако ароматичне, мирисне биљке и често се користи. Омиљени је зачин за пице. Добар је за пробаву и против болова у желудцу. Прија јетри, цревима и целом систему за варење. Познат је по седативном дејству, али га не треба узимати у великим количинама. Благи чајеви смањују нервну напетост, олакшавају варење..

Значај правилног орезивања

Иако зачинском биљу одговара сунчани положај, да би развиле најбољу арому, неке врсте се могу успешно узгајати и у благој сенци. Уопштено се може рећи да зачинским биљкама треба топлота и дневно четири до шест часова сунчевог светла.

Да би биљке задржале леп изглед, потребно је закидати врхове и поткресивати их да би се поспешило гранање и спречило цветање, формирање семена. Брање зачинског биља обавља се непосредно пре употребе, и то откидањем вршног дела који садржи највише ароматичних уља.

Код босиљка, нане, жалфије и матичњака сече се цело стабло изнад прва два листа. Често се ту највише и греши, јер се скине и лист, па биљке не могу да расту.

Краљевска и остале биљке

У асортиману породице Пушкаревић може се наћи четрдесетак врста, међу којима су најпопуларније: босиљак, селен, коријандер, естрагон, оригано, рузимарин, лук влашац, мајкина душица, жалфија, лаванда, рукола, матичњак, смиље, чили папричице…

Босиљак, чије име у преводу значи „краљевска биљка“, код Пушкаревића има посебно место. С поносом показују ђеновезе, који се користи за популарни песто, ситнолисни грчки, који је не само декоративан већ и јестив, љубичати, а посебно онај с аромом лимуна који се у многим кухињама, нарочито медитеранској, користи с рибом и морским плодовима.

Свежи листови босиљка су омиљени. Опорог су, слаткастољутог укуса и делују освежавајуће. Посебан укус дају свежем парадајзу и јелима или умацима од овог поврћа. Укус босиљка се појачава кувањем. Да не би изгубио пријатан мирис, додаје се на крају припреме или непосредно пре послуживања. Побољшава варење, а улази и у састав раличитих чајних мешавина за смирење, против кашља, диуретика…

 Матичњак на лимун мирише

Ово је вишегодишњи жбун висок од 40 до 60 центиметара. Расте на топлим, сунчаним, али и на сеновитим местима. Листови када се протрљају међу прстима, миришу на лимун. Од њега се припрема ароматично уље, које се додаје воћним салатама, сладоледима и другим посластицама. Могу се брати два-три пута у току сезоне, али следећи изданци имају ситније листове.

Матичњак спречава грчеве у органима за варење, смирује живце и помаже код несанице.

Мирис и лековитост тимијана

Мајкина душица је јаког, пријатног мириса, а позната је и као тимијан. Додаје се тиквицама, патлиџану, јелима с парадајзом и месом. Делује антибактеријски, одлична је у борби против инфекција дисајних путева, а помаже и у случају дијареје и желудачних тегоба.

Украс заносног мириса

Рузмарин је медитерански зачин који лечи и обнавља цело тело. Лековит је, заносно мирише, садржи антиоксиданте, па тако позитивно утиче на имунитет и циркулацију крви. У кулинарству је врло цењен у припреми меса и рибе.

Од њега се припрема чај који се користи за побољшање варења и ублажавање главобоље. Позитивно утиче на вид. Редовним коришћењем може се смањити ризик од стварања опасних слободних радикала који су узрок најтежих болести.

Селен и смиље 

Све се више користе. Селен је веома ароматичан, те даје изузетну арому супама, умацима, вариву и користи се као додатак салати, док смиље даје кожи феноменалан изглед.

Д. Радивојац

Добро јутро број 567 – Јул 2019.