Odluka Vlade Republike Srbije o zabrani izvoza pšenice, kukuruza, brašna i ulja nije u potpunosti naišla na odobravanje u agrarnom sektoru. Tako je Privredna komora Srbije, na osnovu informacija koje dobija od proizvođača, zauzela stav da bi u novonastalim okolnostima meru potpune zabrane vremenski bilo važno ograničiti na 7 do 10 dana.
A kakav je stav primarnih poljoprivrednih proizvođača najabolje se vidi u zaključcima I predlozima članica Zadružnog saveza Vojvodine čiji Upravni odbor je na poslednjoj sednici razmatrao aktuelnu situacija u poljoprivredi u pogledu stanja jesenjih useva, prolećne setve i najavljenih mera u vezi moguće zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja.
Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine protivi se uvođenju najavljenih mera zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja, smatrajući da ne postoji ekonomska opravdanost uvođenja zabrane izvoza ni kod jednog od navedenih proizvoda.
Predlaže se da se umesto zabrane izvoza, sagledaju bilansi domaće proizvodnje, stanja na zalihama i očekivanog roda pšenice, kukuruza i suncokreta u tekućoj godini, te da se u slučaju postojanja rizika od nedostatka bilo kojeg od navedenih proizvoda u smislu obezbeđenja nacionalne prehrambene sigurnosti, preko Republičke direkcije za robne rezerve otkupi potrebna količina proizvoda na domaćem tržištu po aktuelnim tržišnim cenama. U skladu sa navedenim, predlaže se da umesto zabrane izvoza, država iskoristi druge instrumente — otkup preko Republičke direkcije za robne rezerve – čija delatnost inače i treba da posluži toj svrsi.
Takođe se predlaže da umesto zabrane izvoza, država razmotri mogućnost ograničenja uvoza pojedinih proizvoda, a prvenstveno mesa i drugih proizvoda koji doprinose propasti domaće stočarske proizvodnje, koja se i pre aktuelne krize nalazila na silaznoj putanji više godina.
-Protivljenje uvođenju mera zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja, proističe iz toga što ne postoji ekonomska opravdanost za zabranu izvoza u situaciji kada svih navedenih proizvoda iz domaće proizvodnje ima dovoljno i za domaću potrošnji, i za dodatne zalihe, i za izvoz, stoji u obrazloženju navedenih zahteva i predloga. Domaći poljoprivredni proizvođači i zemljoradničke zadruge najviše bi bili oštećeni zabranom izvoza, jer bi uslovila pad cena strateških poljoprivrednih proizvoda – koji su prethodne godine dostigli visoke tržišne cene, ali je zarada od njih potrošena na ovogodišnju setvu koja je višestruko poskupela – zbog enormnog poskupljenja mineralnih đubriva, kao i rasta cena goriva i svih repromaterijala.
– Pored umanjenja aktuelnih tržišnih cena, zabrana izvoza može da utiče na umanjenje i budućih cena poljoprivrednih proizvoda iz ovogodišnje žetve i berbe, što može dovesti do toga da cene proizvoda ne pokriju troškove ovogodišnje proizvodnje, a što bi dovelo do velikih gubitaka kod poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga.
Prošle godine u Srbiji je proizvedeno je oko 3,5 miliona tona pšenice, a do februara 2022. godine izvezeno je 681.459 tona, što znači da na domaćem tržištu i dalje ima oko 1,8 miliona tona pšenice, što je više nego dovoljno za sačinjavanje rezervi bez ograničenja izvoza. Više od polovine godišnjeg roda kukuruza kao tržišni višak odlazi u izvoz, pri čemu kukuruz predstavlja jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda Srbije. Za potrebe obezbeđenja dodatnih zaliha svih strateških proizvoda, a naročito u periodima većih neizvesnosti na tržištu, postoji Republička direkcija za robne rezerve preko koje je potrebno obezbediti zalihe roba ukoliko se proceni da postoji potreba za dodatnim rezervama. Cena koja bi se na ovaj način platila preko Direkcije, bila bi mnogo manja od potencijalne štete koju bi zabrana izvoza imala za poljoprivredne proizvođače i državni budžet.
-Pored štete koju bi pretrpeli domaći poljoprivredni proizvođači i zadruge u slučaju zabrane izvoza, i nacionalni budžet bi pretrpeo gubitak deviznog priliva od izvoza poljoprivrednih proizvoda čija zabrana izvoza se planira – a koji i dalje čine osnovu izvoza u poljoprivredi Srbije. Predlog koji je dat u vezi sa potencijalnim ograničenjem uvoza mesa i drugih proizvoda koji dodatno dovode domaće stočare u nezavidan položaj, pa čak vode i do odustajanja od proizvodnje, u trenutnim uslovima privređivanja bi pomogao obezbeđenju nacionalne prehrambene sigurnosti — koje nema bez domaće proizvodnje, objašnjavaju vojvođanski zadrugari.
Ove predloge Zadružni savez Vojvodine urgentno je dostavio Vladi Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Privrednoj komori Srbije juče su se javili i izvoznici žitarica koji su u procesu utovara robe za izvoz sa baržama u lukama, koji nemaju instrukciju niti informaciju da li će moći preći granicu, jer im je carinjenje tek za par dana. Isti zahtev je urađen i za proizvođače ulja, na čiju inicijativu je pripremljen deo dopisa PKS.
U skladu sa navedenim PKS prelaže slobodan izvoz za potpuno rafinisano suncokretovo ulje u rinfuzi i u boci, kao i kontrolisanje, odnosno, ograničavanje izvoz sirovog ulja, tako što će se dozvoliti izvoz samo po već potpisanim ugovorima ili na nivou ranijih mesečnih količina na određen period (mesec dana) ograničiti izvoz sirovog ulja.
PKS napominje da je izuzetno važno voditi računa o domaćim proizvođačima koji imaju već unapred potpisane ugovore koje treba da ispoštuju, jer pozicioniranje na evropskom i tržištu regiona je vrlo složeno. Izvozom rafinisanog suncokretovog ulja kao najviše faza prerade razvijamo svoje kapacitete i osvajamo nova tržišta. Zabrana izvoza rafinisanog ulja mogla bi da dovede do ozbiljnih finansijskih problema domaćim proizvođačima. U svim dosadašnjim prilikama proizvođači ulja su iskazali društvenu odgovornost. Shodno raspoloživim rezervama biće dovoljnih količina rafinisanog ulja do nove žetve za domaće tržište, a slobodnim izvozom će se povećati devizni priliv države. Sve veća potražnja za uljem iz regiona usled najave Vlade Republike Srbije da će biti uvedena zabrana izvoza ulja. Takođe, proizvođači ulja su juče ujutro imali problem sa utovarom robe na carini, jer se očekivao stav Vlade oko zabrane. Preko Centra za regionalnu saradnju PKS i uspostavljanje kontakata sa Ministarstvom finansija – Uprava carina omogućen je utovar.
Piše: Jasna Bajšanski
