Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Uticaj podloge i visine kalemljenja na bujnost buduće voćke

Uticaj podloge i visine kalemljenja na bujnost buduće voćke

4188

Često se na fejsbuk grupama u kojima su okupljeni voćari i kalemari postavlja pitanje „kako odabir podloge i visina kalemljenja utiču na bujnost buduće voćke“. Realno je bilo potražiti odgovor od nekoga ko se sa time najčešće sreće, od kalemara Miroslava Šarca.

– Podloga je podzemni deo buduće voćke i jedan mali nadzemni deo. Neke podloge imaju osobine koje mi koristimo u stvaranju osobina buduće voćke. Ako je reč o trešnji, magriva kao podloga, a to je jedna vrsta, tip divlje višnje, ona ne voli visok nivo podzemnih voda. I manje je bujna od divlje trešnje kao podloge. Divlja trešnja je univerzalna za te nivoe podzemnih voda i mnogo je dugovečnija, trajnija i od nje nastaju bujnije voćke. Eto, to je recimo razlika između magrive i divlje trešnje kao dve podloge za kalemljenje trešnje – objasnio je kalemar, dodajući da je kod jabuka izbor mnogo veći.

– Postoje vegetativne podloge koje su stvorene, imaju oznaku M i po bujnosti se razlikuju. Dakle M9 i M26 su slabo bujne podloge, MM 106 je veća bujnost, a MM 111 je skoro kao divlja jabuka, najbujnija. Generativna podloga za jabuku koja se koristi, tj. sejanac divlje jabuke daje najbujnije, najdugovečnije stablo, ali recimo za neke sorte jabuka kao što je greni smit ona nije odgovarajuća, zato što na njoj greni smit proradi posle deset godina – rekao je Šarac za Dobro jutro.

– Kruška ima samo jednu podlogu i to je sejanac divlje kruške. Poslednjih decenija kruška se kalemi na dunju, neke sorte krušaka su kompatibilne sa dunjom, neke nisu. Ove koje nisu kaleme se preko posrednika, dakle na dunju se nakalemi kruška kaluđerka ili maslovka i onda na tu kaluđerku ili maslovku može da se kalemi bilo koja sorta kruške. Inače, direktno ne može da se kalemi, na primer karamanka na dunju – kaže Miroslav Šarac, uz napomenu da je divlja kruška daleko bujnija od dunje.

– Govorim to zato što u savremenim uslovima nemamo toliko prostora kao nekad, jer voćari imaju manji razmak među voćem, žele veću rodnost. Divlja kruška je daleko dugovečnija. Ja sam uzimao plemke i kalemio kruške koje su još Turci kalemili pre dvesta godina i ta su stabla još živa – dugovečnost je po njegovim rečima prednost divljih kalema, dok je kod pitanja visine različita situacija.

– Što se tiče visine kalema situacija je sledeća: što je kalem viši, dakle što je više odvojen od zemlje veći je uticaj podloge na buduće osobine voćke. Konkretno ako kajsiju kalemimo na visinu onda se podloga više pita za buduće osobine voćke. Kajsija je sama po sebi voćna vrsta koja je veoma bujna. Ako je kalemimo na džanariku dole pri tlu, ona će biti veoma bujna, biće ogromno stablo. Pošto inače kajsiju ne režemo oštro, ne sakatimo je, ona mora biti velika. Ako je kalemimo na visinu na džanariku, ona će za jednu klasu biti manje bujna nego u prvom slučaju. Ako je kalemimo na šljivu na visinu biće još manje bujna. To su razlike koje dobijamo u izboru podloga i u visini kalem mesta – zaključio je Miroslav Šarac.  

Tekst: Zorica Dragojević