Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Утицај подлоге и висине калемљења на бујност будуће воћке

Утицај подлоге и висине калемљења на бујност будуће воћке

3615

Често се на фејсбук групама у којима су окупљени воћари и калемари поставља питање „како одабир подлоге и висина калемљења утичу на бујност будуће воћке“. Реално је било потражити одговор од некога ко се са тиме најчешће среће, од калемара Мирослава Шарца.

– Подлога је подземни део будуће воћке и један мали надземни део. Неке подлоге имају особине које ми користимо у стварању особина будуће воћке. Ако је реч о трешњи, магрива као подлога, а то је једна врста, тип дивље вишње, она не воли висок ниво подземних вода. И мање је бујна од дивље трешње као подлоге. Дивља трешња је универзална за те нивое подземних вода и много је дуговечнија, трајнија и од ње настају бујније воћке. Ето, то је рецимо разлика између магриве и дивље трешње као две подлоге за калемљење трешње – објаснио је калемар, додајући да је код јабука избор много већи.

– Постоје вегетативне подлоге које су створене, имају ознаку М и по бујности се разликују. Дакле М9 и М26 су слабо бујне подлоге, MМ 106 је већа бујност, а MМ 111 је скоро као дивља јабука, најбујнија. Генеративна подлога за јабуку која се користи, тј. сејанац дивље јабуке даје најбујније, најдуговечније стабло, али рецимо за неке сорте јабука као што је грени смит она није одговарајућа, зато што на њој грени смит проради после десет година – рекао је Шарац за Добро јутро.

– Крушка има само једну подлогу и то је сејанац дивље крушке. Последњих деценија крушка се калеми на дуњу, неке сорте крушака су компатибилне са дуњом, неке нису. Ове које нису калеме се преко посредника, дакле на дуњу се накалеми крушка калуђерка или масловка и онда на ту калуђерку или масловку може да се калеми било која сорта крушке. Иначе, директно не може да се калеми, на пример караманка на дуњу – каже Мирослав Шарац, уз напомену да је дивља крушка далеко бујнија од дуње.

– Говорим то зато што у савременим условима немамо толико простора као некад, јер воћари имају мањи размак међу воћем, желе већу родност. Дивља крушка је далеко дуговечнија. Ја сам узимао племке и калемио крушке које су још Турци калемили пре двеста година и та су стабла још жива – дуговечност је по његовим речима предност дивљих калема, док је код питања висине различита ситуација.

– Што се тиче висине калема ситуација је следећа: што је калем виши, дакле што је више одвојен од земље већи је утицај подлоге на будуће особине воћке. Конкретно ако кајсију калемимо на висину онда се подлога више пита за будуће особине воћке. Кајсија је сама по себи воћна врста која је веома бујна. Ако је калемимо на џанарику доле при тлу, она ће бити веома бујна, биће огромно стабло. Пошто иначе кајсију не режемо оштро, не сакатимо је, она мора бити велика. Ако је калемимо на висину на џанарику, она ће за једну класу бити мање бујна него у првом случају. Ако је калемимо на шљиву на висину биће још мање бујна. То су разлике које добијамо у избору подлога и у висини калем места – закључио је Мирослав Шарац.  

Текст: Зорица Драгојевић