У последњој деценији у Србији је све више нових засада винове лозе, као и младих који се после школовања враћају лози и својој дедовини. О виноградима, винима, регијама и сортама, али и једном великом оцењивању вина чији ће Србија бити домаћин, говори Томислав Ивановић, вински судија и уредник сајта винопедиа.рс.
Добри виноградари знају да је за добро вино важна квалитетна винова лоза, право земљиште и довољно сунца. У виноградима у Србији, осим већ препознатљивих француских, све више је старих, аутохтоних, али и новостворених сорти грожђа, чиме се прате прохтеви хедониста и туриста за новим мирисима и укусима вина. Вина из Србије на међународним такмичењима, све чешће освајају награде, и стају раме уз раме са оним светским.
Према последњим статистичким подацима у Србији се 22.000 хектара под виноградима, али та цифра се увећава с обзиром на то да се сваке године подижу нови засади винове лозе, наводи Томислав Ивановић.
Србија, као и цео Балкан, прати светске трендове јер су у свету тренутно на цени аутентична вина тако да је велика потражња за винима направљеним од аутохтоних сорти грожђа, што за Србију значи – прокупац, тамјаника, скадрка, багрина и друге сорте које се вековима гаје на овим просторима.
– Балкан је прави центар диверзитета Европе, зато што на јако малом простору има јако пуно различитих сорти винове лозе и климатских услова, јер Балкан се буквално простире и додирује и Јадранско море, и Средоземно море, и Карпате… Тако да постоји велики потенцијал да се искажу у производњи различитих вина – додаје Ивановић.
Када се говори о простору Балкана, мора се узети у обзир Румунија, Бугарска и Молдавија које су велики произвођачи вина, као и Северна Македонија. Али када се говори о квалитету, може се рећи да је прилично уједначен и да цео простор може на себе да скрене пажњу квалитетним и аутентичним винима.
– Шанса за Србију је да се позиционира квалитетом. До сада смо прошли кроз две фазе. Када је кренула ренесанса српског винарства, крајем 20. века, тада је фокус био више на интернационалним сортама винове лозе. Међутим, сада је тренд обрнут и много више су заступљене аутохтоне сорте – подсећа Ивановић, али добро је што имамо и једно и друго, јер се у винарству трендови смењују с годинама, напомиње Ивановић.
Тамјаника се у Србији гаји више од пет векова, а када се нека сорта у једном поднебљу гаји стотинама година, када је узгајају десетине поколења, она постаје део културне баштине и идентитета. За њен опстанак и популарност најзаслужнији су винари из Жупе.
Од ове сорте грожђа настаје веома јако, десертно, мускатно, изузетно ароматично вино. Зато, ваљда, од како је настала, тамјаника и има ореол најмириснијег грожђа и вина.
Почетком септембра у Београду ће се одржати Међународни сајам вина у оквиру иницијативе Отворени Балкан.
Највећи број винарија које ће се наћи на ово сајму ће бити из Србије, Северне Македоније и Албаније, али читава манифестација је отворена и за винарије из других земаља регије – од Словеније, до Румуније и Молдавије. Поред тога, најављен је долазак винарија из других светских регија.
„Овај догађај има велики значај не само за нашу земљу, већ и за читаву регију и удруженим снагама винарство у читавој регији постаје видљивије и боље се промовише“, наглашава Ивановић.
Организатори манифестације су Београдски сајам, Привредна комора Србије и Савез винара и виноградара Србије.
У оквиру сајма ће бити и оцењивање вина из Србије, Северне Македоније и Албаније, по пропозицијама и правилима светских винских такмичења и зато ће председница жирија бити Енглескиња Керолин Гилби, светски познато име у свету вина. Поред ње, доћи ће још пет истакнутих светских стручњака који имају звање „мастер оф вајн“, што се у винском свету сматра за јако престижу титулу.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
