Насловна РАЗНО Винарија с погледом на колубарску долину

Винарија с погледом на колубарску долину

85

Ибарском магистралом, неких шездесет километара од Београда, и даље је Београд. Тачније Лазаревац, некада најбогатија општина престонице, главни и највећи снабдевач угљем, а мало је познато – и виноградарски крај. На јужним падинама, изнад самог града, у селу Петка налази се винарија Зорча, власнице Мирјане Јовановић, с прелепим погледом на Колубарску долину.

– Винарија је наша, породична. Супруг и ја радимо јер је он, желећи да побегне од стресног посла у Београду, себе пронашао у производњи вина. Он у томе ужива и није му страно, тиме су се бавили и његов деда и отац. Код њега су преовладали гени, док сам ја неко ко је одрастао у граду, никада нисам имала контакта са селом, сеоским радовима и све ми је занимљиво и лепо – прича Мирјана, која је са супругом своју оазу за бег од београдских гужви изградила на месту негдашњих винограда.

– Многи се питају откуд виногради у Лазаревцу. Некада су, на месту где смо ми засадили виноград, били виногради. О томе сведоче старији мештани села. Пробали смо и увидели да је експозиција идеална: сунчана падина, земља одговара црвеним сортама, с којима смо и кренули. Засадили смо врхунске француске сорте мерло и каберне. Видели смо да је вино одличног квалитета, иначе од сертификованих сорти, и увек осваја између 87 и 90 поена на свим анализама и такмичењима – задовољна је Мирјана, чија вина су освајала медаље и у иностранству.

– Мерло је освојио сребрну медаљу на такмичењу у Немачкој и и даље је изузетног квалитета, док је за будућа такмичења наш фаворит каберне. С обзиром на то да се јако добро брендирају, имамо и купажу та два црвена вина – каже Мирјана, додајући да осим црвених, Јовановићи праве и розе и бела вина, све то у малим количинама јер је грожђе искључиво из њиховог винограда, на површини од три хектара.  

– Розе производимо од мерлоа, а од белих имамо шардоне и пино гриђо. Сва вина су од грожђа из нашег винограда. Немамо пуно вина, јер инсистирамо на квалитету. Мала смо винарија, иако смо проширили засаде на три хектара – до неке озбиљније производње овој породици вино је додатни посао, мало скупљи хоби.

– Тешко је да као мала винарија живимо од вина. То је само љубав и додатни посао, у ствари, скупљи хоби. Ми радимо то зато што волимо, зато што нам је то бег од градског лудила, волимо кад неко дође и похвали наш виноград и наше вино – каже Мирјана, истичући да се нада да ће своју љубав према вину успети да пренесе и гостима, који на путу за Златибор, Ваљево или ка мору, сврате у њену винарију. Потенцијала имају, жеље и воље такође, а оно најлепше дала им је природа.

– Не можемо да се жалимо, очекујемо да заживи туристички део наше понуде. Добили смо субвенције за проширење подрумских просторија, и то нам је много значило, јер су нам биле потребне. Сами смо уредили дегустациону салу и у њој је могуће организовати разне врсте прослава. Желимо да се бавимо и винским туризмом, на доброј смо позицији, недалеко од Београда и још неколико већих градова. Долазе и странци и домаћи туристи, на путу за Златибор, Ваљево, на путу ка мору. Верујем да ће ова година бити наша и да ће ово постати посао, а не само хоби – нада се Мирјана Јовановић.

Текст: Зорица Драгојевић

Фото: Приватна архива