Насловна АРХИВА ВИНАРИЈЕ: ВИНА С ПОТПИСОМ СОМБОРСКИХ СЛИКАРА

ВИНАРИЈЕ: ВИНА С ПОТПИСОМ СОМБОРСКИХ СЛИКАРА

Приликом производње вина Вук Вујко се придржава правила да од доброг грожђа може да се направи лоше вино, али никада добро вино од лошег грожђа

134

Винска прича породице Вујко из Сомбора почела је 2012. године. Тада је Вук Вујко остварио давнашњи сан о гајењу винове лозе и производњи врхунских вина. Своју љубав према вину и уметности укомпоновао је са знањем и искуством. Тако је настала винарија „Вучји подрум“, у којој сваки дан бар један љубитељ добре капљице пронађе оно за чим је трагао. Као дипломирани инжењер воћарства и виноградарства, Вујко у овом послу није лутао. Тајне производње грожђа и справљања вина добро је познавао. А да је теорија квалитетно преточена у праксу, потврдила су и бројна признања за квалитет. Винарија је направљена у складу са најсавременијом технологијом. Чине је модерне просторије за прераду грожђа, производњу, одлежавање и флаширање вина. Ту је и савремена опрема и део за складиштење. Овде се годишње произведе око 8.000 литара вина. Грожђе потиче из сопствених плантажних засада, а по потреби део се обезбеђује и од других произвођача, уз вођење рачуна о томе да квалитет буде беспрекоран.

Породични виноград налази се у околини Сомбора, у месту Бачки Моноштор. Земљиште је углавном песковито. Овде се поштује веза између вина и земље. Због тога су посађене сорте које најбоље успевају на овом земљишту и при томе дају квалитетна вина. Од белих сорти грожђа заступљене су шардоне и совињон блан, а од црних мерло и франковка. Своје место у винограду имају и старе аутохтоне сорте тамјаника бела и тамјаника црна које су засађене на мањим пробним површинама. Планирају да засаде и одређену површину под нашом новијом сортом пробус.
Винова лоза се овде увек сади у пролеће. По правилима струке, земљиште се припрема неколико месеци пре садње. Прво се добро очисти од остатака претходног усева и нађубри органским и минералним ђубривима. Хранива се заоравају на одговарајућу дубину, а у пролеће, непосредно пред садњу, земљиште добро уситни. Користи се искључиво квалитетан садни материјал, односно првокласни калемови које производе познати произвођачи. Саде се само они с добро развијеним кореном, потпуно сраслим спојним местом, здравим и добро сазрелим ластаром. Захваљујући томе, пријем је скоро стопостотан.

Наслон се поставља у првој години после садње, а чине га дрвени стубови и три реда жице. Тада почиње и формирање узгојног облика. Данас ови савремени шпалири увек добро роде, јер се пуна пажња посвећује нези. Када винова лоза пророди, не оптерећује се превише родом, да би грожђе било што квалитетније. Иначе, виноград се увек орезује у пролеће, пре кретања вегетације. За род се остављају само потпуно здрави, зрели и умерено бујни ластари.
– Колико ће се чокот оптеретити зависи и од сорте – истиче Вујко. – Резидба се тако подешева да се по чокоту убере максимално 1,5–1,8 килограма. Примењује се и зелена резидба, односно проређивање и прекраћивање ластара. Квалитет грожђа додатно се побољшава и дефолијацијом, односно одстрањивањам листова у непосредној близини гроздова.

Овде се поштује технологија производње вина. Грожђе мора да буде квалитетно. Придржавају се правила да од доброг грожђа може да се направи лоше вино, али никада добро вино од лошег грожђа. Прерада грожђа почиње још у винограду његовом редовном контролом и одређивањем правог момента бербе. Важан чинилац квалитета је и транспорт до подрума. Ако се он не обави правилно и на време, може доћи до негативних промена, попут истицања великих количина шире, њене оксидације и инфекција непожељним микроорганизмима. Месец дана пре бербе свакодневно се мери садржај шећера у грожђаном соку. Берба почиње када он одговара жељеном квалитету вина које ће се производити. Приликом прераде грожђе не сме да има листова, остатака ластара и других нечистоћа.
– Све вино одлежава у прохромским судовима. За следећу годину је планиран завршетак барик сале, где би вино одлежавало у барик бурадима – објашњава наш саговорник. – Квалитетно обрађена храстовина даће овом пићу танинску хармонију и мекоћу, док ће буке обогатити аромом ваниле, односно употпуниће коначни утисак.

Када се на право место посади одговарајућа сорта, уз наклоност климатских и земљишњих услова и савремену технологију производње, резултати не могу изостати. За сада у овој винарији се производи седам врста вина. Као некадашњи власник уметничке галерије, Вујко је своје склоности пренео и на винске етикете инспирисане делима познатих сомборских сликара. Вина су изузетног квалитета и богатих букеа, сада већ препознатљива по стилу и имену „Вина са потписом сомборских сликара“. Излагана су на многим манифестацијама и на сајмовима и добила високе оцене за квалитет.

Мирис пролећа карактерише совињон бели. Ово суво сортно бело вино је светложуте боје и воћне ароме, са израженим укусом зове. Ароме шумског воћа, купине где су и боровнице красе вучји каберне, суво, сортно вино интензивно црвене боје произведено од сорте грожђа каберне совињон. Истанчане укусе сладокусаца и љубитеља искључиво десертних вина задовољава бермет црни, обогаћено, ароматизовано, десертно вино настало из првенца – вучје крви. Палету вина употпуњује и стоно, сортно црвено вино произведено од сорте франковка, уобичајене за војвођанске просторе. Интензивне је црвене боје, а необичну арому дају му воћни мириси са елементима купине и вишње.

Понос породице Вујко је вино „Вучја крв“ и носи етикету првенца. Ово суво, црвено вино настаје купажом сорти каберне совињон и мерло. Интензивне је црвене боје, а осваја аромом шумског воћа и благим нотама ваниле. Иако је нов у винарији, „вучји“ розе по свему заслужује епитет нестварно лепо. Суво, сортно розе вино справљено је од сорте мерло. Има специфичну и скоро нествану ружичасту боју, а у њему преовлађу је воћна арома са израженом нотом малине. Његова прелепа боја до пуног изражаја долази тек када је у чаши. Вино које са свим сигурно никога неће оставити равнодушним је вучји шардоне – суво, сортно, бело вино златножуте боје, с тек приметним примесама зелене и израженим воћним аромама ја буке и дуње.
– Бавити се вином на начин уметника није једноставно – наглашава наш са говорник. – Да би носила такве етикете, и вина морају бити на висини задатка. Обавеза је представљати таква имена, а ми се трудимо да сва наша вина буду академска. Такво ће бити и оно осмо по реду, тамјаника, коју већ чека етикета са сликом још једног познатог сомборског сликара. Винарија је увек отворена за туристичке посете, али и све путнике-намернике који желе да дегустирају и купе вино директно из подрума. У ту сврху у оквир у подрума налази се опремљена дегустациона сала која може да прими и више од 40 гостију. Жеља овог произвођача да се слава вина врати у сомборски крај, односно да се тамо где су стотинама година виногради били понос домаћина и где је последњих деценија та традиција прекинута, настави започета винска прича.

С.М.

Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.