Prema broju rodnih stabala je na trećem mestu, odmah iza šljive i jabuke
Ove godine očekuje se manji prinos, te se proizvođači nadaju višoj otkupnoj ceni
Mogu se jesti sveže, kuvane, konzervirane, a zahvaljujući metodi brzog dubokog zamrzavanja, u njima se uživa cele godine, bez bojazni da će se hranljiva vrednost bitno umanjiti.
Ukoliko tragate za odgovorom na pitanje zašto su višnje dobre za zdravlje, odgovor ćete naći u njenim tamnocrvenim plodovima, koji mogu preko cele godine da se nađu u jelovniku.
Latinskog naziva Prunus cerasus, višnja potiče iz Male Azije. Obožavali su je Persijanci i Rimljani. U Grčku je preneta još pre Nove ere. Prema budističkoj legendi, drvo višnje ponudilo je svoje plodove Budinoj majci, da bude zdrava i sita tokom trudnoće. Potom su se s njom upoznali Britanci i proširili je po svetu.
Poput ostalog voća, siromašna je mastima i kalorijama, a bogata vitaminima i mineralima, poput vitamina C, B i kalijuma. Mogu se jesti sveže, kuvane, konzervirane, a zahvaljujući metodi brzog dubokog zamrzavanja, u njima se uživa cele godine, bez bojazni da će se hranljiva vrednost bitno smanjiti.
Niču novi zasadi
U poslednjoj deceniji višnja se sadi i u opštini Jagodina, koja je ranije bila isključivo ratarski i povrtarski kraj. Miroslav Cvijetić, inženjer agronomije i samostalni saradnik u Skupštini grada Jagodine, kaže da se u poslednjih nekoliko godina sve više ratara odlučuje i za voćarstvo, naročito višnje.
– Poslednjih godina cene su manje-više stabilne, pa poljoprivrednici odvajaju neku od svojih parcela za višnje. Obnavljaju stare, ali ima dosta i novih zasada. Jedino što smo mogli kao opština da uradimo jeste da pokušamo da ih zaštitimo od grada. Od 2004. godine Jagodina svakom strelcu na 24 000 dinara, koliko dobijaju od republike za sezonu, dodaju još toliko iz lokalnog budžeta i plus 50 litara nafte. Cilj nam je da pomognemo da ovi ljudi sačuvaju rod – kaže Cvijetić.
Jedan od proizvođača, Siniša Aleksić iz Starog Sela kod Jagodine, ima parcelu od 1,3 hektara, sa koje ubere oko 13 tona višnje.
– Cena varira svake godine i to je jedina slabost. Svako ima svoje mišljenje, ali ja sam zadovoljan – kaže Siniša.
Momčilo Todorović iz istog sela ima oko 700 stabala višnje na površini od 80 ari. Njegov višnjar je mlad, tek u petoj godini. Očekuje od 6 do 7 kilograma po stablu. Odgovarala bi mu cena od 80 dinara po kilogramu.
– U svakom slučaju, s ove parcele veća je zarada od višanja nego od pšenice ili kukuruza – kaže Momčilo.
Međutim, ove godine očekuje se manji prinos, te se proizvođači nadaju višoj otkupnoj ceni. Dejan Tonić, direktor PSS u Prokuplju, izjavio je da se procenjuje da je zametanje plodova bilo od 50 do 70 procenata. Ovu sezonu berbe i otkupa hladnjačari i izvoznici, u ovom delu Srbije, dočekuju s istim ili neznatno uvećanim smeštajnim i preradnim kapacitetima. Na ruku voćarima ide to što, uprkos pandemiji, izvoz zamrznutog voća nije stajao.
Nutricionosti kažu da su višnje potpuno bezbedne za konzumiranje u neograničenim količinama, čak i za dijabetičare, jer plodovi imaju nizak nivo šećera. Sadrže 19 puta više beta-karotena, odnosno provitamina A, od borovnice. Ovaj provitamin deluje kao antioksidans, podstiče imunitet, ima povoljan uticaj na kožu i oči, pruža zaštitu od UV-zračenja. Višnje se mogu nazvati i „moždanom hranom“, deluju protiv upalnih procesa, umanjuju bolove sportista nakon napornih treninga.
Zahvaljujući biljnom pigmentu antocijaninu, višnje su prirodni antioksidans, koristan u prevenciji srčanih bolesti, anemije i kancera. Jedan su od retkih prirodnih izvora melatonina, hormona epifize, odnosno pinealne žlezde koji, između ostalog, usporava proces starenja, reguliše srčani ritam i prirodni ciklus sna. Potvrđeno je da osobe koje u toku dana piju dve čaše soka od višnje imaju zdraviji i duži san.
Podovi višnje mogu da zamene i najpopularniji lek – aspirin. Naučnici su izračunali da čaša soka menja jednu tabletu. Njeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za bolesti koštano-zglobnog sistema. Zbog visoke koncentracije gvožđa i magnezijuma višnje osvežavaju i okrepljuju organizam. Sadrže visok nivo vlakana, što pogoduje zdravom funkcionisanju organa za varenje.
Među vodećim vrstama u Srbiji
Kada se sagledaju sve blagodeti ovog voća, jasno je zašto je ona u strukturi voćarske proizvodnje u Srbiji među vodećim vrstama. Prema broju rodnih stabala je na trećem mestu, odmah iza šljive i jabuke. Karakteristično je da u proizvodnji dominira industrijska, sitnoplodna oblačinska višnja. Oblačinska višnja zauzima oko 90 odsto zasada ovog koštičavog voća i po tome je vodeća u Srbiji. Nastala je mestu Oblačina kod Prokuplja i upravo zbog toga su Prokuplje, Merošina, Leskovac, Knjaževac, a u poslednje vreme i Šabac, prepoznatljivi po proizvodnji ovog voća. U velikoj meri zastupljena je i u Vojvodini, gde se u poslednjih nekoliko godina podižu velike plantaže.
– Do sada se oblačinska višnja najviše proizvodila putem izdanaka. Ona ima izuzetne organoleptičke osobine koje podrazumevaju izuzetnu aromu, ukus, rastvorljive suve materije kojih nakupi mnogo. Plodovi su joj sitni, od 2,7 do 2,8 grama, ali je izuzetno povoljna za zamrzavanje. U narednom periodu oblačinska višnja biće jedna od vodećih sorti baš zbog svojih dobrih osobina. U strukturi izvoza od 2012. godine zamrznuta višnja nalazi se među 10 vodećih izvoznih proizvoda. Ovaj trend će se nastaviti i zbog toga se podižu novi zasadi. Mana ove sorte je pojava tzv. izdanaka, a ovaj problem može se rešiti tretiranjem nekim selektivnim herbicidima, a ako se kalemi na magrivu, izdanaka nema i tehnologija proizvodnje je lakša – objašnjava prof. dr Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
