Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ВИШЊА ВОЋЕ С ВЕЛИКИМ ПОТЕНЦИЈАЛОМ

ВИШЊА ВОЋЕ С ВЕЛИКИМ ПОТЕНЦИЈАЛОМ

Расте број родних стабала у Србији

36
Foto: Pixabay

Према броју родних стабала је на трећем месту, одмах иза шљиве и јабуке

Ове године очекује се мањи принос, те се произвођачи надају вишој откупној цени

Могу се јести свеже, куване, конзервиране, а захваљујући методи брзог дубоког  замрзавања, у њима се ужива целе године, без бојазни да ће се хранљива вредност битно умањити.

Уколико трагате за одговором на питање зашто су вишње добре за здравље, одговор ћете наћи у њеним тамноцрвеним плодовима, који могу преко целе године да се нађу у јеловнику.

Латинског назива Prunus cerasus, вишња потиче из Мале Азије. Обожавали су је Персијанци и Римљани. У Грчку је пренета још пре Нове ере. Према будистичкој легенди, дрво вишње понудило је своје плодове Будиној мајци, да буде здрава и сита током трудноће. Потом су се с њом упознали Британци и проширили је по свету.

Попут осталог воћа, сиромашна је мастима и калоријама, а богата витаминима и минералима, попут витамина Ц, Б и калијума. Могу се јести свеже, куване, конзервиране, а захваљујући методи брзог дубоког замрзавања, у њима се ужива целе године, без бојазни да ће се хранљива вредност битно смањити.

Ничу нови засади

У последњој деценији вишња се сади и у општини Јагодина, која је раније била искључиво ратарски и повртарски крај. Мирослав Цвијетић, инжењер агрономије и самостални сарадник у Скупштини града Јагодине, каже да се у последњих неколико година све више ратара одлучује и за воћарство, нарочито вишње.

– Последњих година цене су мање-више стабилне, па пољопривредници одвајају неку од својих парцела за вишње. Обнављају старе, али има доста и нових засада. Једино што смо могли као општина да урадимо јесте да покушамо да их заштитимо од града. Од 2004. године Јагодина сваком стрелцу на 24 000 динара, колико добијају од републике за сезону, додају још толико из локалног буџета и плус 50 литара нафте. Циљ нам је да помогнемо да ови људи сачувају род – каже Цвијетић.

Један од произвођача, Синиша Алексић из Старог Села код Јагодине, има парцелу од 1,3 хектара, са које убере око 13 тона вишње.

– Цена варира сваке године и то је једина слабост. Свако има своје мишљење, али ја сам задовољан – каже Синиша.

Момчило Тодоровић из истог села има око 700 стабала вишње на површини од 80 ари. Његов вишњар је млад, тек у петој години. Очекује од 6 до 7 килограма по стаблу. Одговарала би му цена од 80 динара по килограму.

– У сваком случају, с ове парцеле већа је зарада од вишања него од пшенице или кукуруза – каже Момчило.

Међутим, ове године очекује се мањи принос, те се произвођачи надају вишој откупној цени. Дејан Тонић, директор ПСС у Прокупљу, изјавио је да се процењује да је заметање плодова било од 50 до 70 процената. Ову сезону бербе и откупа хладњачари и извозници, у овом делу Србије, дочекују с истим или незнатно увећаним смештајним и прерадним капацитетима. На руку воћарима иде то што, упркос пандемији, извоз замрзнутог воћа није стајао.

Нутриционости кажу да су вишње потпуно безбедне за конзумирање у неограниченим количинама, чак и за дијабетичаре, јер плодови имају низак ниво шећера. Садрже 19 пута више бета-каротена, односно провитамина А, од боровнице. Овај провитамин делује као антиоксиданс, подстиче имунитет, има повољан утицај на кожу и очи, пружа заштиту од УВ-зрачења. Вишње се могу назвати и „можданом храном“, делују против упалних процеса, умањују болове спортиста након напорних тренинга.

Захваљујући биљном пигменту антоцијанину, вишње су природни антиоксиданс, користан у превенцији срчаних болести, анемије и канцера. Један су од ретких природних извора мелатонина, хормона епифизе, односно пинеалне жлезде који, између осталог, успорава процес старења, регулише срчани ритам и природни циклус сна. Потврђено је да особе које у току дана пију две чаше сока од вишње имају здравији и дужи сан.

Подови вишње могу да замене и најпопуларнији лек – аспирин. Научници су израчунали да чаша сока мења једну таблету. Њено благотворно дејство на зглобове и кости објашњава се тиме што смањује количину мокраћне киселине, главног кривца за болести коштано-зглобног система. Због високе концентрације гвожђа и магнезијума вишње освежавају и окрепљују организам. Садрже висок ниво влакана, што погодује здравом функционисању органа за варење.

Међу водећим врстама у Србији

Када се сагледају све благодети овог воћа, јасно је зашто је она у структури воћарске производње у Србији међу водећим врстама. Према броју родних стабала је на трећем месту, одмах иза шљиве и јабуке. Карактеристично је да у производњи доминира индустријска, ситноплодна облачинска вишња. Oблачинскa вишњa заузима око 90 oдсто засада овог коштичавог воћа и по томе је водећа у Србији. Настала је месту Облачина код Прокупља и управо због тога су Прокупље, Мерошина, Лесковац, Књажевац, а у последње време и Шабац, препознатљиви по производњи овог воћа. У  великој мери заступљена је и у Војводини, где се у последњих неколико година подижу велике плантаже.

– До сада се облачинска вишња највише производила путем изданака. Она има изузетне органолептичке особине које подразумевају изузетну арому, укус, растворљиве суве материје којих накупи много. Плодови су јој ситни, од 2,7 до 2,8 грама, али је изузетно повољна за замрзавање. У наредном периоду облачинска вишња биће једна од водећих сорти баш због својих добрих особина. У структури извоза од 2012. године замрзнута вишња налази се међу 10 водећих извозних производа. Овај тренд ће се наставити и због тога се подижу нови засади. Мана ове сорте је појава тзв. изданака, а овај проблем може се решити третирањем неким селективним хербицидима, а ако се калеми на магриву, изданака нема и технологија производње је лакша – објашњава проф. др Зоран Кесеровић с Пољопривредног факултета у Новом Саду.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us