Piroplazmoza je bolest domaćih životinja od koje mogu oboleti ovce, goveda, konji, koze, ali i druge domaće životinje. Javlja se u toplim mesecima, tj u proleće, leto i početkom jeseni. Bolest traje više dana i za to vreme goveda mršave, malaksala su, a mišići im često podrhtavaju dok se temperatura tela podiže do 40 C, pa i više.
– Bolesne životinje su veoma potištene, izgledaju sanjivo, teško i ubrzano dišu, gube apetit i piju mnogo vode. Osim toga, takve životinje češće mokre krv. Uz sve ove znake bolesti, grla u laktaciji i zasuše. Pruzrokovač ove bolesti je krvni parazit piroplazma, koja se prenosi preko krpelja – ističe Ivica Tomić, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj PSSS.
Krpelji se pripijaju na kožu skoro po celom telu životinje, ali se najradije zadržavaju na koži vimena, polnih organa, između prednjih i zadnjih nogu, na đerdanu i ušima, tamo gde je koža tanja, te je svojim rilom lakše buše i dolaze do krvnih sudova. Njihova osobina je da su vrlo pokretljivi u svim razvojnim oblicima (larve, lutke i odrasli krpelji). Otporni su prema vremenskim nepogodama i mogu veoma dug period da opstanu bez hrane.
Štetno dejstvo krpelja se ispoljava bilo u vidu stvaranja otrova, koji prilikom sisanja krvi ubacuju u telo životinja, ili pak što sišući krv bolesnih životinja od neke od zaraznih bolesti ( piroplazmoza, groznica i dr), unose u svoja tela uzročnike bolesti koje dalje prenose na druge životinje. Oštećenjem kože domaćih životinja otvara se prostor za prodor drugih mikroorganizama u njihov organizam.
– Sve se ovo nepovoljno odražava i na produktivnost životinja, a posebno na podmladak, koji počinje da zaostaje u razvoju. Suzbijanje krpelja na životinjama je teže nego kod drugih parazita, jer su njihova legla rasuta svuda po pašnjacima – kaže Tomić.
On naglašava de je zbog velikih šteta koje krpelji nanose stočarstvu, neophodno sprovoditi odgovarajuće metode za njihovo suzbijanje. Danas se u upotrebi nalaze odgovarajuća sredstva koja se veoma jednostavno primenjuju. Krupne životinje, goveda i konji, prksaju se pomoću vinogradarske ili ručne prskalice, s tim da se dobro nakvase mesta gde se krpelji nalaze. Međutim ovce i koze je bolje kupati u rastvoru insekticida, kao što se to radi kod suzbijanja šuge kod ovaca.
Tekst i foto: Gordana Nastić
