Verovatno ne postoje osobe kojima ne prija cvekla. Čak se i dečica u vrtiću raduju ovoj crvenoj salati. Cvekla (Beta vulgaris var. conditiva) je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini formira vegetativne organe – koren, stabljiku i listove, a u drugoj generativne organe, a može se sejati u proleće i u leto. U ishrani ljudi, pored energetske, ima i biološku vrednost zbog sadržaja vitamina, makro i mikro elemenata.
Njeno bogatstvo mineralima, ugljenim hidratima, mastima i belančevinama čini je zdravom, ali i čestom prehrambenom namirnicom. Sadrži i male količine kobalta koji je sastavni deo vitamina B12. Pozitivno deluje kod slabokrvnih osoba i dece. Često nazivana biljkom “vitalnosti”, bogata je folatima, gvožđem i magnezijumom, vitaminom C i kalijumom.
Dubok oranični sloj za debeli cveklin koren
Cvekla je biljka relativno hladnog područja, ali najteže podnosi mraz od svog korenastog povrća. Optimalna temperatura za rast je 15 do 23 Celzijusova stepena. Ono što je izdvaja iz grupe korenastog povrća je izuzetno visok zahtev u pogledu intenziteta svetlosti. Pripada biljkama dugoga dana i zbog velikih zahteva za svetlošću ne preporučuje se da se gaji kao međuusev. Za optimalno korišćenje sunčeve energije bitna je njena velika lisna površina tokom vegetacije. Svetlost utiče na prinos, a takođe i na kvalitet korena ovog povrća.
U prvim fazama razvoja cvekla ima velike zahteve za vlagom, a kasnije umerene. Da bi seme klijalo, treba da upije vode koja je 100 do 170 procenata od vlastite mase. Tokom vegetacije, zbog dobro razvijenog korenovog sistema, bolje podnosi nedostatak vlage od drugog korenastog povrća, ali ne trpi preveliku vlagu. Za uspešno gajenje ove biljke neophodna je minimalna količina padavina 190 do 230 mm. Zna se da intenzivno troši vodu od juna do avgusta, kada usev ima jako razvijenu lisnu površinu i kada je povećana temperatura, a vlažnost vazduha niska i tada bi valjalo da se navodnjava.
Najbolje prinose daje na plodnim, dubokim i strukturnim zemljištima bogatim organskim materijama, neutralne do blago alkalne reakcije (rN 6,5 do 7). Oranični sloj treba da ima mrvičastu strukturu, dobar vodno-vazdušni režim, a mora čuvati vlagu koju lako predaje biljci. Nivo podzemne vode ne bi trebao da bude viši od 1,2 m. U našim uslovima to su černozem, livadska crnica, većina aluvijalnih zemljišta, dok su manje pogodna gajnjače i ritska crnica. Zadebljali koren, zbog kojeg se cvekla i gaji, gotovo u potpunosti se razvija u zemljištu, pa je za njegov normalan rast i razvoj potrebno stvoriti dubok, rastresit oranični sloj.
Za cveklu su najbolji predusevi oni koji rano oslobađaju polje i ne iscrpljuju zemljište. To su rani krompir koji je đubren stajskim đubrivom, rani kupus, krastavci i luk. U kombinovanoj povrtarsko-ratarskoj proizvodnji dobri predusevi su strne žitarice, grahorice. Pri izboru i redosledu u plodoredu, posebno na manjim površinama, vodi se računa o kompatibilnosti (podudarnosti). Dobre biljke komšije za nju su luk, salata, mahunarke, a loši spanać, blitva i stočna repa.
Voli stajnjak, a najbolje koristi fosfor
U odnosu na druge povrtarske vrste, cvekla najbolje iskorišćava fosfor. Preporuka je da se za svaki hektar obezbedi 50 do 100 kg azota, 100 kg fosfora i 100 do 150 kg kalijuma i to u čistim hranivima, a pre osnovne obrade valja uneti i 40 tona stajnjaka. U isto vreme se zaoravaju i trećina ili polovina azota i dve trećine fosfora i kalijuma. Pred setvu se unosi preostala količina fosfora i kalijuma i do jedne petine ukupne količine azota. Preostalim azotom se usev prihranjuje i to u dva navrata – neposredno posle proređivanja, odnosno kada se pojavi drugi par listova i drugi put pred sklapanje redova, odnosno pre nego što listovi prekriju međuredni prostor.
Cvekla se proizvodi setvom direktno iz semena. Vreme setve zavisi od cilja proizvodnje, a za letnju potrošnju može se sejati od polovine marta pa do kraja maja, kao drugi usev može do kraja avgusta. Vreme setve bitno utiče na prinos, ali i na kvalitet korena. Cvekla sejana u proleće može ostati na polju do kraja vegetacije, do sredine oktobra kada postiže punu tehnološku zrelost. Međutim, već 75 do 90 dana od nicanja može se ubirati kao mlada s ukusnim korenom. Da bi se dobio zdrav i kvalitetan koren valja je zalivati, posebno kada se gaji kao drugi usev, a navodnjava se svakih 7 do 10 dana sa 20 do 30 l/m².
Kada se gaji kao drugi usev, na nekim zemljištima dolazi do izvesnih poremećaja u razvoju biljke zbog nedostatka bora, naročito ako je godina s malo padavina, a to otkrivaju crne pege na listovima i korenu.
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
