Насловна ПРЕПОРУЧЕНО ЗА СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЕПИДЕМИЈЕ МАСОВНЕ ХИСТЕРИЈЕ КРИВА ЈЕ ГЉИВА, А НЕ УЈЕД ОТРОВНОГ...

ЗА СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЕПИДЕМИЈЕ МАСОВНЕ ХИСТЕРИЈЕ КРИВА ЈЕ ГЉИВА, А НЕ УЈЕД ОТРОВНОГ ПАУКА

Није тарантула, него ражена главица

997

У Средњем веку у јужној Европи, особито Италији и Истри, избијале су „епидемије“ масовне хистерије које су називане хореоманија. У питању су биле читаве скупине путујућих плесача и свирача који су лутали од града до града, плесали и свирали до изнемоглости да би падали у транс и хистерични занос. Корен хореоманије лежао је у веровању да особе које је ујела отровна тарантула могу да се излече од отрова искључиво плесом до изнемоглости. По том пауку су и плесачи названи тарантисти, а плес тарантела.

Међутим, већина оболелих заправо није патила од уједа тарантуле, већ су били увучени у ритуални плес, који је привлачио свакојаке људе оболеле од разних болести, авантуристе, луталице, пробисвете и развратнике, а неретко се окончавао правим оргијама и насиљем.

Плесачи у грозници и халуцинацијама

Међу тим плесачима постојала је посебна група људи, истински болесних. Њихови симптоми били су специфични: патили су од снажних напада грознице и халуцинација а често су им удови били црни од суве гангрене. Према описима, многи од њих пратили су путујуће групе хореоманата, поштапајући се штакама и другим помагалима, потпирујући општу хистерију снажним халуцинацијама са спазмима који су им прожимале цело тело. Према новијим сазнањима историчара, већину хореоманата заправо су чиниле особе с таквим симптомима.

Само, узрочник те болести није био никакав отровни паук, већ ситна, неугледна гљива Claviceps purpurea – ражена главица која паразитира на ражи и сродним житарицама. То је гљива из породице Clavicipitaceae. Врста је подељена у 3 групе (Г1, Г2, Г3) у односу на станиште, морфологију склероција и конидија, као и садржај алкалоида. Облигатни је паразит који паразитира претежно на ражи, пшеници и јечму, као и на још око 400 других врста трава из целог света.

Плодно тело ове гљиве подсећа на пепељасту израслину, у облику банане. Полни стадијум састоји се од већег броја ситних крушколиколиких плодишта, утиснутих у главичасти носач – строму, на врху ваљкасте дршке. Строме се развијају у пролеће из црнољубичастих, тврдих издужених склероција (у фармацији познатих под именом Secale curnutum).

Склероција, структура смеђе до црне боје, дуга 1 до 3,5cm, служи за преживљавање неповољних услова као што су ниске температуре, али и као медијум за полно размножавање. Након што сазри, склероција отпада с биљке и на тлу стагнира до пролећа. Плодишта сазревају током лета и тада избацују нитасте аскоспоре које, разношене ветром, заразе женске цветове ражи. На зараженим цветовима развија се бесполна форма која производи конидије (бесполне споре) и сладак сок који заједно с конидијама преносе инсекти на нове биљке ражи. На зараженим цветовима касније се развијају склероције које презимљују. Склероције садрже отровне алкалоиде, узрочнике тровања раженом главицом.

Ватра светог Антуна или света куга

Тровање раженом главицом назива се ерготизам (према овој групи гљива које се називају ерготи) и јавља се код људи који су јели хлеб умешен од брашна заражених житарица и код стоке која се хранила зараженим зрневљем и крмивом. Постоје две врсте симптома тровања овом гљивом: конвулзивни и гангренозни ерготизам. Гангренозни облик био је чест у западној Европи, док је конвулзивни облик превладавао у Русији.

У случају гангренозног облика токсични алкалоиди обустављају проток крви, резултирајући гротескним симптомима. Једна од карактеристика је отицање екстремитета, попраћено осећањем ватрене врућине и хладноће. Могућ је свраб и пецкање на кожи, стање познато под називом формикација (трнци). Након неког времена појави се сува гангрена на ноктима, свим прстима, на крају и удовима. Екстремитети постану црни, а у тежим случајевима мумифицирани делови одвоје се од тела без губитка крви. 

ЛСД у верским обредима Астека

Хемичар Алберт Хофман 1943. године проучавао је гљивице ергота, чија језгра садрже лисергичну киселину. Када је додао диетиламин, произвео је диетиламин лизергичну киселину, познатију као ЛСД. Док је радио на овом новом једињењу, Хофман је открио да су његови снажни халуциногени ефекти слични онима код алкалоида природне лизергичне киселине који се налазе у семенима врсте Rivea corimbosa (ололиукуи), коју су Астеци користили у верским обредима.

У конвулзивном облику јавља се грчење мишића и конвулзије као и тешка живчана дисфункција. Између конвулзија, оболели пате од несанице и незасите глади. Они који преживе, често остану ментално поремећени. Халуцинације, изгубљеност, збуњеност и привремена или перманентна психоза, могу бити пропратна стања оба типа ерготизма. Такође, труднице које конзумирају чак и најмању количину склероција најчешће доживе побачај.

Кроз историју је познато више епидемија ерготизма, а историчари верују да је ражена главица била кључни састојак у пићу које се користило током Елеусинских мистерија, иницијацијских церемонија које су се сваке године одржавале међу поклоницама култа грчких богиња Деметре и Персефоне у Елеусини и биле су најпознатији и најважнији од свих мистеријских култова у антици. У Средњем веку епидемије ерготизма биле су толико честе да је основана специјална самостанска болница посвећена Светом Антуну, чији су се монаси бавили лечењем оболелих од ерготизма. По реду монаха Светог Антуна и болест је добила назив Ватра Светог Антуна али и Света куга (sacra pestis) и Света ватра (ignis sacra). Претпоставља се да је и масовна хистерија која је иницирала чувени случај Салемских вештица била изазвана конзумирањем хлеба који је био заражен раженом главицом, а забележени су и случајеви тровања у XX веку.

У Средњем веку стопа смртности код особа оболелих од ерготизма била је изузетно висока. По неким подацима, између 990. године и 1129. године у Француској од ове болести умрло је више од 50.000 људи.

Од отрова – лекови

Ерготизам настаје због деловања алкалоида: ергометрина, ергометринина, ерготамин, и ерготаминина, који се налазе у склероцијама. Ови алкалоиди нашли су примену у савременој медицини, где се користе за стимулацију контракције материце при порођају, убрзавају периферну циркулацију, као и у лечењу мигрене. Данас се за потребе фармацеутске индустрије склероције производе вештачким заражавањем ражи, да би се добио што већи принос склероција. Некада се напитак од ражене главице користио за изазивање побачаја.

До тровања најчешће долази лошим складиштењем житарица које су изложене влаги и температурним шоковима.

Бројна важна медицинска открића проистекла су из истраживања ергот гљивица и ерготизма. Године 1935. изолован је алкалоид ергоновин. Будући да изазива снажне мишићне контракције, користи се за изазивање порођаја и за контролу крварења. Алкалоид ерготамин интензивно се користи за ублажавање мигренских главобоља кроз сужење крвних судова.

У САД постоји читава индустрија ражене главице где се хектари житарица вештачки заражавају гљивом Claviceps purpurea, како би се добила берба склероција које су нашле широку употребу у фармацеутској индустрији.

Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.