Насловна АРХИВА ЗАШТИТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ: Услови повољни за развој пепелнице и пламењаче

ЗАШТИТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ: Услови повољни за развој пепелнице и пламењаче

662
Фото: Pinterest

У зависности од сорте и региона производње, винова лоза се првих дана маја налази у фенолошкој фази почетка цветања. У овом осетљивом периоду лозу ваља заштитити од две, економски најзначајније болести: пламењаче – изазива је гљива Plasmopara viticola, и пепелнице – Uncinula necator. У неким виногорјима појављују се и ериофидне гриње које су презимеле у пупољцима.

Највеће штете на бобицама

Гљива проузроковач пепелнице лозе напада све зелене делове. Листови могу бити заражени од почетка отварања пупољака па до краја раста. На лицу се појављује беличаста навлака од мицелије и спора гљиве. Нападнути делови заостају у порасту па такви листови често имају коврд`ав изглед. Код јаких зараза читав лист може да се осуши. Штете на листовима обично нису велике али, они су извор заразе за плодове. Паразит напада и леторасте на којима се виде зракасте пеге.

Највеће штете су на гроздовима. Гљива заражава цваст још пре оплодње, чешће су нападнути цветови који су приљубљени један уз други. На њима се може видети сива мицелија која, у случају јаче заразе, може да осуши цваст. Бобице могу бити заражене од заметања до шарка. У случају јаке заразе оне изгледају као да су попрашене пепелом. Оне бобице које су заражене непосредно после оплодње убрзо опадну, а оне које гљива нападне касније – отврдну и скамене се, тако да не дозреју. Када их пепелница нападне у фази активног пораста оне пуцају, што је, уз пепељасту навлаку, карактеристичан знак болести.

Гљива проузроковач пепелнице зиму проводи на лози, у два облика: у виду плодоносних тела на ластарима и у чокоту, што се у нашим климатским условима ретко догађа, и као мицелија или споре у пупољцима, што је у нашим виногорјима најчешће. Чим се из овако заражених пупољака развију први листићи, са њима креће и пепелница.

Ова гљива је веома скромних захтева када су у питању температура и влажност. Споре почињу да клијају већ на температури изнад пет Целзијусових степени, најоптималнија је 25–28 степени, док на 30 престају с развојем, а на 40 угињавају.

За развој пепелнице, гљиви није потребна вода, довољна јој је јутарња роса. Релативна влажност ваздуха је нешто важнија, јер утиче на спорулацију. Међутим, не одговарају јој кише, посебно пљкусковите, које спирају мицелију, или дуготрајне, када се у води споре гуше.

Истраживања су показала да су сорте различито осетљиве на ову гљиву. Генерално, европске су јако осетљиве, док су америчке отпорније.

Заштита од болести је агротехничка, механичка и хемијска. Лоза се сади на препоручени размак и засад редовно обрађује. Листови у близини гроздова се одсецају, а лоза лачи да би проветравање било боље. За хемијску заштиту могу се користити фунгициди из неколико група. То су они са површинским деловањем на бази сумпора и динокапа, системици – на бази триазола и пиримидина, и такозвани куративци – ефикасно штите лозу и после остварене заразе.

Фунгициде ваља користити наизменично – за свако наредно прскање препарат из друге групе. Тако ће се избећи опасност од резистентности паразита.

Гљива Plasmopara viticola, проузроковач пламењаче, код нас познатија као пероноспора, најчешће напада лист и бобице. Први знаци болести обично се уочавају на доњим листовима у виду жутих до црвенкастих поља ограничених нервима. На младим листовима настају нешто светлије зелене до жуте зоне, „уљане мрље“, које се постепено повећавају. Ластари су најосетљивији када су дуги 10–15 центиметара. На цвету може бити заражена цветна капица још пре отварања, а бобице су на мети гљиве од заметања до почетка шарка. Најчешће је у грозду заражено само неколико бобица, док се остале несметано развијају.

Ооспоре – органи за размножавање гљиве, презимљавају у зараженом ткиву опалих листова. Отпорне су на ниске температуре, могу да издрже и –26 Целзијусових степени, а у пролеће, чим се земља загреје на осам до десет степени, а истовремено у једном дану падне више од 10 милиметара кише, неке споре клијају одмах, друге мало касније, док се многе активирају следеће или друге-треће године. Отуда има заразе и у сувим, за пламењачу неповољним годинама.

Да би се остварила примарна зараза потребно је да се испуне одређени услови: влажно земљиште, и температура од осам до десет степени у трајању преко 24 сата, да на листовима има најмање кап воде која ће тамо остати четири до шест сати, и да су листови развијени, да имају у пречнику два-три центиметра. Ако се не испуни само један услов, зараза се неће остварити.

О заштити од ове болести ваља размишљати пре подизања засада. У заснованим, већу пажњу треба посветити проветравању, редовно радити зелену резидбу и лачење, а чим се уочи зараза, опрскати фунгицидима.

КАЛИЈУМ-ПЕРГАМАНАТОМ ПРОТИВ ПЕПЕЛНИЦЕ

У виноградима у којима пепелница нагло букне, ваља прво спрати мицелију и споре, па тек онда лозу заштитити хемијским препаратима. Искусни виноградари то раде калијум-пергаманатом. У 100 литара воде раствори се 125 грама калијум-пергаманата, дода један до два клилограма гашеног креча и тиме опрска лоза. Неколико сати после тога, када се бобице просуше, обавља се редовно прскање одабраним фунгицидима.

ДОДАТИ СУМПОР ЗБОГ ГРИЊА

Лозу, која се у мају налази на почетку цветања, ваља заштитити од пепелнице и пламењаче. За заштиту од пламењаче користе се фунгициди системичног деловања какви су Ridomil gold (оба), Alijansa, Curzate (сва три), Eljuation pro-NjG, Fostonic 80-NjP, Ljadris (оба), Pergado (оба), Acrobat MZ WG, Forum star, Mikal flesh, Verita, док се пепелница сузбија Crystalom 250-SC, Tiltom 250-EC, Topasom 100-EC, Falconom EC-460, Folicurom (оба), Impactom 25-EC, Akordom, Postalonom 90-SC ili Collisom, уз додатак сумпора, који ће деловати одмах, а осим од пепелнице, лозу ће заштитити и од ериофидних гриња које презимљавају у пупољцима.

С. Мујановић

Добро јутро број 541 – Мај 2017.