Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Zdravlje u lepom „pakovanju“

Zdravlje u lepom „pakovanju“

256
shutterstock

Peruanska jagoda (Physalis peruviana) je egzotična i lekovita višegodišnja biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae) kojima pripadaju i paradajz, i krompir. U našim krajevima se uzgaja kao jednogodišnja vrsta, jer joj ne prijaju zimski mrazevi, retki na prostorima Južne Amerike sa kojih potiče. Ova interesantna biljka nosi različite nazive, pa je poznata i kao astečka bobica, zlatna bobica, fizalis, peruanska trešnja, peruanska jagoda, ljoskavac, astečko voće…

U njenoj postojbini je gaje kao povrće, a odomaćio se i kod nas. Poslednjih godina uzgaja se u Vojvodini, na manjim parcelama, a poklapa se sa sezonom paprike.

Plodovi fizalisa su slatko-kiselog ukusa i više podsećaju na voće, nego na povrće. Veličine je trešnje ili čeri paradajza. Obično se jede sveža, u salatama, ali i kao dodatak drugim jelima i poslasticama, i egzotična dekoracija. Ukus je jedinstven i malo podseća na „miks“ pomorandže, kajsije, jagode, višnje i maline. Slatkasta do blago opora, ova voćka dobra je i za pravljenje džemova, koktela i sokova, a pogodna je i za konzerviranje.

Ovo voće – povrće ne treba jesti u većoj količini, jer je nutritivno bogato, dovoljno je 5 do 6 bobica i preko toga se ne preporučuje. Plod raste u interesantnom omotaču, koji mnogi upotrebljavaju za dekoraciju, jer podseća na lampione. Kad je potpuno zreo, narandžaste je boje, a neki varijeteti mogu biti i žuti, zeleni i žuto-zeleni. Najukusnija je kada potpuno sazri i potamni, a omotač bude prozračan. Takvi mogu dugo da se čuvaju. Kod ove biljke jedino je plod jestiv dok je ostatak otrovan i ne sme se konzumirati, a posle branja ruke treba obavezno prati sapunom.

U medicini mnogih naroda, fizalis se koristi kod čišćenja mokraćnih kanala i bešike, za bolje varenje, kod nervnih bolesti jer ima i sedativno delovanje, zatim kao diuretik i kod bolesti jetre (hepatitis), apscesa, protiv kašlja, groznice i upale pluća, dermatitisa, povišene temperature, reumatizma, upale srednjeg uva i astme. Savremena medicina tek treba da dokaže ili opovrgne neke od ovih tvrdnji, ali da je fizalis zdravo voće u to ne treba da se sumnja. Naučna istraživanja su potvrdila da njegovi polifenoli i karotenoidi imaju protivupalna i antioksidativna svojstva.

vecteezy

Peruanska jagoda zahteva poseban tretman za uzgoj i sadnju. Ne prija joj direktna setva na otvoreno, najbolje uspeva kada se gaji preko rasada koji ne sme da preskoči kaljenje. Može se gajiti i u saksiji, kao dekorativna biljka. U baštu se sadi slično kao paradajz, najbolje u osunčani deo koji bi trebalo da bude dovoljno zaštićen od vetra i udaljen od drugih biljaka, posebno iz porodice solanace, da bi se izbeglo prenošenje bolesti i štetočina. Odgovara joj i polusenovito mesto i vlažno zemljište.

Biljke mogu da porastu do 1,5 metara, u vidu malenog razgranatog stabla, sa sedam do desetak grana. Kada malo porastu, trebalo bi ih privezati za drveni štap ili kolac. Posle rasađivanja, treba povesti računa da svaka biljka ima optimalne uslove za razvoj. Valja ih redovno zalivati i malčirati zemljište da se ne stvori pokorica. Peruanska jagoda voli nađubreno, vlažno i plodno zemljište, ali i puno sunca. Ukoliko nema dobre uslove, može da se desi da ne cveta ili da cveta slabo, što znači da nema ni roda. Počinje da cveta u junu, a pupoljci se formiraju ispod listova. Cvetići su žutocrne boje, podsećaju na zvončiće i okrenuti su ka zemlji. Kada prođe cvetanje, na mestu cvetova se formiraju zeleni lampioni unutar kojih se razvijaju bobice. Oni su prvo zelene boje, kao i sam plod. Zrenje može lako da se prati promenama boje lampiona. Kako sam plod zri, tako i lampion dobija osušenu, smeđu boju, dok plod postaje narandžast.

Prvi plodovi najčešće sazrevaju krajem avgusta ili početkom septembra. Jedna biljka može da rodi oko 100 do 150 plodova, koji dozrevaju na granama sve do prvih mrazeva. Omotač koji štiti plod je otrovan i ne sme se jesti. Njegova uloga je da zaštiti plod od spoljnih uslova, štetočina i ptica.

Peruanska jagoda prilično dobro podnosi sušu, ali više joj prija redovno zalivanje. Za nju je sunce od vitalnog značaja, a prema iskustvima nekih proizvođača, kišoviti i tmurni periodi mogu da odlože sazrevanje pa da plodove uništi mraz. Savetuje se da se pre prvih mrazeva poberu svi zreli plodovi, a kada se oberu sa zaštitnom opnom mogu da zadrže svežinu i do mesec dana posle berbe.

Kalorijska vrednost ploda peruanske jagode je veoma mala. U 100 g ima samo 53 kcal, ali obiluje vitaminima i mineralima. Tako, u 100 g ima 0,7 g masti, 11,2 g ugljenih hidrata, 1,9 g proteina, a tu su i kalcijum, gvožđe, fosfor, vitamini C, B1, B2, B6, B12, kao i karotin. Fizalis sadrži važne nutritivno vredne sastojke, u prvom redu flavonoide, alkaloide i fitosteroide.

Piše: Svetlana Mujanović