Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Zima „tera“ proizvođače u plastenike

Zima „tera“ proizvođače u plastenike

237

Tržište sveže hrane, koje je aktivno tokom cele godine, nametnulo je proizvodnju povrća u zatvorenom prostoru. Za proizvođače koji imaju plastenike, a procenjuje se da je oko 6.000 hektara u Srbiji pod najlonom, decembar nije vreme odmora. Zimi se u plastenicima gaji luk, spanać, zelena salata, rotkvice, a sve više i rukola, endivija, zimska blitva, raštan. Ove vrste povrća dobro podnose niske temperature i manje svetlosti.

Nije im potrebno dodatno grejanje u plastenicima, te nisu potrebna velika ulaganja u energente. S druge strane, ova proizvodnja je uvek isplativa. Donosi solidnu zaradu, jer najviše svežeg povrća se uvozi tokom najhladnijih meseci.  

Rukola može da se gaji tokom cele godine. Pogodna je za zimsku proizvodnju u plastenicima, jer je u poslednjoj deceniji izuzetno tražen zeleniš, koji ima dobru cenu. Isplativa je ako se gaji na većim površinama, jer sa jednog hektara može da se „ubere“ oko tri miliona dinara. Cena kilograma ovog lisnatog povrća je oko 2.000 dinara.

Rukola uspeva na dobro dreniranom zemljištu, ali voli mnogo vlage. Odgovara joj hladno vreme i otporna je na mraz. Od setve do prve berbe treba sačekati oko šest nedelja. Za prodaju se skidaju zeleni listići, dok koren ostaje, biljka nastavlja da raste, tako da proizvođači mogu imati više berbi u toku sezone.

Zelena salata klija na dva stepena iznad nule, ali je najoptimalnija temepratura 18 stepeni. Listovi mogu da izdrže i jake mrazeve. Najosetljivija faza u gajenju salate zimi je period od rasađivanja do formiranja glavice. Uspeva na dobro dreniranom zemljištu, traži dosta vlage i svetla, te joj odgovara što više vedrih, sunčanih dana. Robusnije sorte sa većom glavicom rasađuju se na razmak od 25×25, a sitnije na 20×25 cm. U zimskoj proizvodnji u plasteniku salata se zaliva tri puta nedeljno. Salatu u plasteniku je najbolje zasaditi posle sezone paradajza i crnog luka koji su dobri predusevi za ovo povrće, dok su loši peršun i celer, saznajemo od gospođe Vuksanović.

Spanać može da klija na temperaturi od 4 stepena, a opstaje i na minus 8 stepeni. Nije zahtevan u pogledu svetlosti, ali zbog plitkog korenovog sistema traži više vode, naročito u periodu formiranja listova.

Spanać je najčešće međuusev u plastenicima. U zaštićenom prostoru treba sejati sorte koje imaju brži rast i nežnije drške, kako bi se smanjio udeo štetnog nitrita. Preporučene sorte su bolero, volter, sitra, prins, sprint. Ako se usev pokriva agrotekstilom, odabrati ozime sorte tipa viraflaj, tiko, mazurka buterflaj i matador. Seme niče za oko dve nedelje, a listovi se intenzivno formiraju od tridesetog do šezdesetog dana vegetacije – kaže Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo u PSSS Kragujevac.

Zelje je povrće koje se najviše traži u proleće, a iz plasteničke proizvodnje može da stigne na tezge već polovinom februara. Izrazito niske temperature mogu da unište nadzemni deo biljke. Čim je temperatura iznad nule, zelje u plastenicima ponovo raste. Naime, ako je bez najlona, treba ga pokriti oko Nove godine, kako bi za oko mesec i po dana moglo da se bere. Kako može da izdrži ekstremne zime, tako dobro podnosi i velike vrućine.

Za uspešan uzgoj potrebno je stajsko đubrivo i dohrana azotom i magnezijumom. Berba u plasteniku se obavlja svaka dva-tri dana. Zimsko zelje je otporno, te može da se desi da mu preko cele godine nije potrebna zaštita od bolesti.

Blitva takođe dobro podnosi zimske temperature. Srebrnolisna blitva se najčešće gaji kod nas, jer ima izuzetno dobro razvijenu lisnu dršku bele boje i mesnati list. Razmak između redova je oko 40 centimetara, a u redu oko 5 cm. Može se sejati direktno, a kasnije razređivati. Rasad prilikom proređivanja može se takođe posaditi, kako bi se dobila nova količina.

Piše: Biljana Nenković