Насловна АРХИВА ЗИМСКЕ ГЉИВЕ: Шеширићи живописних боја

ЗИМСКЕ ГЉИВЕ: Шеширићи живописних боја

Јудино уво, плава буковача и зимски тартуф су укусне и лековите гљиве, а права су радост за сакупљаче и љубитеље природе

516
Фото: Pixabay

На Фрушкој гори и подручјима око Саве и Дунава расту зимске гљиве које одолевају хладноћи и развијају се после јаких мразева. Живописне боје њихових шеширића су права радост за љубитеље природе. Поред јудиног увета, сакупљају се и плава буковача и зимски тартуф.

Јудино уво (Auricularia auricula judae) може се наћи на обореним и осушеним стаблима багрема, зове, бреста или јавора, где расте у групама. Шеширић му је у облику увета, а танко тамносмеђе желатинозно месо после сушења постаје тврдо и крто.

Ова печурка садржи беланчевине, угљене хидрате, али и калцијум, фосфор и гвожђе. Полисахариди су носиоци њених лековитих особина. За разлику од других лековитих, користи се у веома малим количинама, недељно само 150 грама свежих. Веома је укусна у чају, супама и другим јелима. Од ње се припрема и слатко. Не препоручује се трудницама, дојиљама и женама које желе да затрудне. Јудино уво се у традиционалној кинеској медицини употребљава за побољшање крвотока, заустављање разних крварења и лечење дизентерије. Снижава висок крвни притисак и ниво триглицерида. Штити и од радиоактивног зрачења. Побољшава физичке и менталне способности. Одличан је противотров у случају тровања печуркама.

Плава буковача (Pleurotus columbinus) припада роду буковача. Њени лепи голубије плави шеширићи могу бити и сивкасто-челичне или зеленкастоплаве боје, са жућкастим и смеђим врховима. Од осталих буковача разликује се по томе што расте на тополама, јаблановима и четинарима. Веома је укусна и у кулинарству се сматра деликатесом. Може се пржити на врелом уљу, помешаном с путером, све док шеширићи не потамне. Тада се оцеди од масноће, посоли и топла сервира с бареним броколијем, карфиолом и пиринчем са зеленом или купус салатом.

Веома је укусна и кад се припрема на кинески начин: за две особе потребно је 300 грама гљива, исто толико мешаног поврћа (шаргарепа, купус, боранија, лук, парадајз, краставци) и 150 грама посног сира. Сви састојци се исецкају и са гљивама, исеченим на резанце, пропрже неколико минута на врелој масноћи. Послужује се с прилогом од пиринча, уз сојин сос и егзотичне зачине.

Фото: Pixabay

Зимски тартуф (Tuber brumale vitadini) расте у земљи на дубини од око 15 центиметара испод листопадог дрвећа на земљишту богатом калцијумом. За овом гљивом вреди трагати током зиме, све до марта. У лов се креће с посебно обученим псима, само ако дубљи слој земље није смрзнут. Ова гомољача препознаје се по неправилном облику, а пречник јој је од два до седам центиметара. Тартуф је споља црн и брадавичаст, а кад се пресече, проткан је белим жилицама. Мирис му је интензиван, а кад сазри, веома непријатан. Користи се искључиво сиров, најбоље нарендан на скувану тестенину, да би арома тартуфа дошла до изражаја.

СЛАТКО

Од јудиног увета припрема се слатко тако што се ушпинује килограм шећера са два децилитра воде и соком од једног лимуна. Додају се две шаке гљива које су претходно бланширане пет минута. Све се кува десетак минута уз повремено уклањање пене. Готово слатко покрије се чистом, влажном крпом, а кад се охлади, сипа се у тегле. Дневно се узима само једна кашичица ове посластице.

Д. Радивојац

Добро јутро број 537 – Јануар 2017.