Зимски јасмин (Jasminum nudiflorum) или „голи цвет“ улепшаће цветовима хладне и тмурне дане, јер цвета од јануара до марта. Једна је од ретких биљака која напољу цвета зими и једина врста јасмина која не мирише. Погодују му благе зиме, али успе да победи и велики снег и мраз, па испод белог покривача покаже жуте цветове.
Пише: Биљана Ненковић
Познат је још под називима жути и зимзелени јасмин. Ако су зиме благе, ова врста јасмина цветаће богато. Прилично је отпоран на болести и штеточине и не захтева квалитетно земљиште.
Пупољци из „голих“ грана
Зимски јасмин је грм који може да нарасте до 3 метра висине и исто толико у ширину. Код нас најчешће расту до метар и по, и на тој висини гране почињу да се повијају. Тада решење може да буде потпора или подлога, како би растао као пењачица.
У нашим климатским условима расте као листопадна биљка, док у неким другим деловима света има одлике зимзелене врсте. Препознаје се по томе што из исте основе расту три листа, која заједно чине целину. Листови су му ретки, због чега га и зову „голи цвет“ и на гранама доминирају цветови жуте боје, пречника око 2,5 цм. Немају мирис, а сваки од њих има тачно по 6 латица.
Занимљиво је и то што се на гранама прво појављују цветови, па тек онда листови. Помало је непредвидив, јер је тешко одредити почетак цветања. Некада ће почети крајем новембра, али најчешће у јануару даје обиље цветова жуте боје. Љубитељи цвећа сведоче да се усред зиме прво појављују пупољци, а потом цветови, који „искачу“ из голих грана.
Украс, жива ограда и брана ерозији земљишта
