Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА ЖИТАРИЦЕ У ИСХРАНИ ЉУДИ (1): Кукуруз – лако сварљив и хранљив

ЖИТАРИЦЕ У ИСХРАНИ ЉУДИ (1): Кукуруз – лако сварљив и хранљив

12

На нашим ораницама кукуруз је најучесталија култура, а уз пшеницу и пиринач убраја се у три водеће пољопривредне културе у свету. Главна је храна већине човечанства, а не мање важна и за прехрану стоке. Док домаћини у oкућницама и баштама сеју свега помало, најчешће воће, поврће и зачинске биљке, житарице, ма колико биле важне за исхрану, препуштају се великим произвођачима и површинама, између осталог и због увођења савремене механизације у њихову производњу, бербу и складиштење.

Као и код других биљака из породице трава, и код кукуруза постоји много форми и типова. Само у Сједињеним Америчким Државама узгаја се преко 1.000 врста, укључујући и хибриде. Висина му се креће од 60 цм до чак шест метара, док клипови могу бити дуги од пет центиметра до 60 цм. Клипови осим жутих могу бити и црвени, плави, ружичасти или црни, а може да има водоравне или усправне пруге, као и да буде прошаран разним бојама.

– Када га је Колумбо 1493. године на својим једрењацима из Америке пренео у Европу, није ни слутио какво је благо донео. Историјски подаци говоре о његовом постојању још хиљаду година пре Христа. Гајили су га Индијанци дуж реке Рио Гранде. За благотворне особине ове биљке знали су древни народи Маја и Астека. Данас је у самом врху светске производње житарица одмах иза пиринча, испред пшенице, потврђује за „Добро јутро” прим. спец. др Душан Живић, аутор и координатор међународног пројекта “Тајна хране” у оквиру којег су издате три тома истоимене, а у припреми је и четврта књига. Аутор нас, како кажу промотери ових издања, води кроз шаролики свет хране. Сазнајемо мале тајне, предности и замке појединих намирница које користимо у свакодневној исхрани и припреми оброка. Међу корицама књига нашло се преко 190 намирница, у свакој књизи по 63, поређаних по азбучном реду.

Др Душан Живић, као нутрициониста, специјалиста хигијене исхране, још почетком 90-тих година прошлог века започео је примену Програма Помозите своме срцу у оквиру CINDI пројекта WHO (Светске здравствене организације), а с намером да едукацијом у домену промене стила живота и успостављањем адекватног режима исхране, спречи настанак болести срца и крвних судова, на територији Војводине и шире.

Светска здравствена организација крајем двадесетог века прогласила је епидемију гојазности, указујући на овај горући проблем, који и самостално и посредно, као фактор ризика, утиче на настанак многих болести, пре свега кардиоваскуларних – болести срца и крвних судова. С обзиром на то да је подручје Војводине у самом врху неславне лествице обољевања од ових болести, спречавање гојазности је од великог значаја за здравље популације с ових простора. Др Душан Живић подсећа у шали на онај популарни виц – „Знамо сви Лалину биографију – родио се, товио се, стрефио га шлог”.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us