Žuta malina ima izvanredan ukus i nije je ništa teže gajiti u odnosu na ostale sorte. Za ovu vrstu u Srbiji nema organizovanog otkupa pa se i ne gaji na velikim površinama, već više za sopstvene potrebe i konzumiranje u svežem stanju.
U literaturi smo naišli na podatak da je žuta malina nastala od žutog mikera. Zri tek polovinom jula, a u višim predelima i kasnije. Otporna je na bolesti, a može da se gaji i do 1.000 metara nadmorske visine. Najbitnije je da se prvo nađe tržište, pa tek onda podiže zasad, jer ova vrsta još uvek nije popularna kod nas. Mnoge sorte kao „amber“ i „gigantska žuta“ su otporne na bolesti i štetočine, a dobro uspevaju i u ravničarskim krajevima. Sve su sočne, aromatične i slađe od crvenih, s manje kiselina i antocijana, što ih čini pogodnim za alergične osobe, decu i trudnice, sadrže više vitamina B9 (folne kiseline), a mogu se uzgajati slično kao crvene maline. Prija im bogato, vlažno zemljište i sunce, idealne su za svežu konzumaciju, kompote i džemove.
Ljubičasta malina najbolje uspeva u dobro dreniranim, blago kiselim zemljištima bogatim organskom materijom. Preporučuje se rezidba u kasnu jesen ili rano proleće kako bi se stimulisao novi rast i obezbedila bolja prozračenost grma. Mogu se uspešno uzgajati u različitim klimatskim uslovima, pod uslovom da ima dovoljno sunčeve svetlosti i dobro drenirano zemljište.
Plodovi su tamnoljubičaste boje, a ukus je bogat i sladak, sa blagom kiselkastom notom, što ih čini idealnim za svežu konzumaciju, ali i za pravljenje džemova i drugih poslastica. Lako se uzgaja i otporna je na mnoge bolesti koje obično pogađaju maline. Grmovi su srednje visine i rastu uspravno, što olakšava berbu. Sazrevaju sredinom do kasno u leto, a često nastavljaju da rađaju sve do jeseni, pružajući produženu sezonu berbe.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
