Zemljišta u Srbiji ugrožena su na razne načine, a da bi se sprečila dalja degradacija i njihova osnovna funkcija očuvala potrebne su mere zaštite i održivog korišćenja, navodi se u zaključku Izveštaja o stanju zemljišta u Srbiji ZA 2018. i 2019. godinu koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine.
Kao značajni negativni uticaji na zemljišta navode se širenje gradova, zagađenje poreklom iz poljoprivrede i industrije, zauzimanje zemljišta, fragmentacija pejzaža, mala diverzifikacija useva, erozija zemljišta i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama.
Zaključeno je da osnovne funkcije zemljišta u Srbiji treba očuvati odgovarajućim merama održivog korišćenja, jer one imaju višestruki efekat.
„Smanjenje zagađenja poreklom iz industrije i neadekvatnog deponovanja otpada, manje intenzivne poljoprivredne prakse, zeleniji gradovi sa čistijom energijom i transportnim sistemima, zelenom infrastrukturom, mogu pomoći da zemljište bude održivije i zdravije“, navodi se u zaključku Izveštaja.
Dodaje se da ne postoji jedno odgovarajuće rešenje za upravljanje zemljištem, te da optimalna strategija zavisi od lokalnih uslova koji snažno utiču na dinamiku svojstava zemljišta.
„Zemljište je lakše, i verovatno jeftinije, zaštititi i očuvati, nego povratiti njegova svojstva kroz mere sanacije i remedijacije. Iako je poželjno da se degradirana životna sredina obnovi, još je važnije da se spreči dalja degradacija“, zaključeno je u Izveštaju.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
