Prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, trećina hrane koja se proizvede u celom svetu, nikada se ne pojede. Većina evropskih zemalja je odavno počela sa primenom različitih regulativa i podsticaja, kako bi odgovorila na ovaj globalni problem.
U tom pogledu, naša zemlja poprilično zaostaje, budući da se godišnje baci oko 250.000 tona jestive hrane, odnosno 30 do 40 kilograma po glavi stanovnika. Prema procenama, ovaj broj može biti i znatno veći, jer ne postoji nikakav sistem organizovanog sakupljanja i razdvajanja hrane od ostalog komunalnog otpada.
Iako je rešenje nemoguće naći preko noći, NALED predlaže da se krene sa aktiviranjem mera prevencije, tj. uvođenjem obaveze svim maloprodajnim objektima i restoranima da doniraju hranu koja je pred istek roka, kako se ona ne bi pretvorila u otpad. Po poslednjim izmenama Zakona o bezbednosti hrane definisani su rokovi trajanja namirnica – najbolje upotrebiti do i upotrebljivo do, što je upravo i prilika da se ove namirnice doniraju u tom periodu. Ono što u ovom trenutku izostaje, a na čemu posebno treba raditi, to je uvođenje poreskih olakšica za sve koji raspolažu viškovima hrane, kako bi ih preusmerili tamo gde su najpotrebniji, bez plaćanja PDV-a.
Druga stvar na kojoj treba raditi i tu su dobar primer postavile zemlje zapadne Evrope, jeste uvođenje obaveze svim velikim kuhinjama koje proizvedu više od 50 obroka dnevno da biootpad razdvajaju i predaju ovlašćenom operateru za dalju preradu. Zajedno sa jestivom hranom, količina otpada koji nastane tokom obrade, prodaje i korišćenja, na kraju dostigne 900.000 tona, što čini nešto manje od polovine ukupnog komunalnog otpada u Srbiji.
Iako zakonska obaveza postoji i svi restorani su dužni da otpad od hrane predaju operateru, to čini samo 13% ugostitelja, zbog visokih troškova tretmana. Za razliku od otpadnog jestivog ulja za čije odvajanje dobijaju novac od operatera, u slučaju hrane za svaki kilogram moraju da plate, jer se operaterima u trenutnim uslovima ne isplati da preuzimaju otpad bez nadoknade. To je jedan od glavnih razloga zašto 99% ostataka iz kuhinja i „sa tanjira“ i dalje završava na deponiji.
Kako bi skrenuli pažnju na ovaj problem, NALED je u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom GIZ i kompanijom Esotron pokrenuo izazov za sve velike kuhinje i do 1. aprila je sakupljeno gotovo 1.300 tona otpada od hrane, koje su iskorišćene za proizvodnju biomase, našeg najznačajnijeg obnovljivog izvora energije. Zato je jedna od glavnih poruka projekta „Upravljanje otpadom od hrane“ da otpad od hrane nije samo ekološki, već i ekonomski problem, jer se bacanjem hrane baca i resurs koji se može iskoristiti za proizvodnju energije, hrane za životinje ili komposta.
Izvor: Nedeljnik
Foto: Unsplash
