Bogata i raznovrsna kuhinja zasnovana na tradicionalnim specijalitetima – veliki je potencijal i važan deo turističke ponude. Gastroturizam je poslednjih godina sve popularniji.
Čuveni pirotski kačkavalj i peglana kobasica, proizvodi su sa zaštićenim geografskim poreklom i najtraženiji specijaliteti u gradu na Nišavi. Najviše kačkavalja proizvodi se u Mlekarskoj školi, ali po kvalitetu ne zaostaju ni manje radionice.
– Pirotski kačkavalj je punomasni kačkavalj, pošto se kod pirotskog kačkavalja ne vrši obiranje mlečne masti. Na deklaraciji piše minimalno 45 dsto masti, mada taj procenat ide i preko 55 odsto mlečne masti – istakao je Saša Petrović, direktor privatne mlekare.
– Organske proizvode radimo i od ovčijeg mleka, tokom poslednje dve godine. Pogon smo sertifikovali,imamo proizvođače koji nam daju organsko mleko – istakao je Aca Mančić, profesor Mlekarske škole u Pirotu.
Praktičnim Piroćancima ne manjkaju ideje tako je veštom kombinacijom sastojaka napravljen novi gastronomski brend koji turisti ne zaobilaze.
– Italijanski recept, pirotska pica sa jagnjetinom, sadrži pirotsku jagnjetinu, pirotski kačkavalj, pečurke – navela je Sonja Stojanović, vlasnica picerije u Pirotu.
Neodoljivi ukusi očaraće turiste i u okolini Pirota. Autentična staroplaninska hrana i duhovni mir u mnogobrojnim crkvama i manastirima je spoj koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
– Tako smo probali čuveni kačkavalj, probali smo peglanu kobasicu…To su neke izuzetne stvari koje se ovde u ovim krajevima prave od prirodnih stvari. I to je najveći adut koji ima pirotski kraj – rekao je Predrag Stanić, TO Srbije.
Uživanje u ukusima i nestvarnoj prirodi, nastavlja se i sa druge strane Stare planine. U podnožju ski-centra, za dobar zalogaj zadužena je baka Naca koja je, kažu, zaštitni znak seoskog turizma u knjaževačkom kraju.
– Osim belmuža, kod nas najviše jedu cipu, čorbu od livadskog zelja, čorbu od koprive, gulaš – navela je Nadica Ćirić, selo Baltaberilovac.
Poznato je da uz hranu ide i dobro vino i zato se u knjaževačkom kraju ne prekida tradicija gajenja vinove loze.
– Mi pravimo vina onakva kakva volimo. A volimo voćna, sveža, ono što nam je i dala priroda – rekao je Gregor Kinđer, vinar.
Gastronomski turizam nije samo puko uživanje u hrani već i deo nematerijalne kulturne baštine. A toga u Srbiji ima napretek, potrebno je samo zaviriti u svaki njen deo i oplemeniti i dušu i telo.
Izvor: RTS
