Suve šljive se mogu okarakterisati kao biološki vredna namirnica, a trend rasta potražnje osušenih plodova uočava se i na svetskom i na domaćem tržištu.
Izbor odgovarajuće sorte za sušenje jedan je od najvažnijih preduslova za postizanje visokog kvaliteta osušenih plodova šljive.
– Od 18 sorti šljive stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku, po svojim pozitivnim karakteristikama i pogodnošću ploda za različite namene, pre svega sušenje, od novije stvorenih, posebno se izdvaja sorta Nada – kaže za Glas Zapadne Srbije dr Olga Mitrović iz čačanske naučne ustanove.
S obzirom na činjenicu da je dr Mitrović više godina ispitivala upotrebne karakteristike svih sorata stvorenih u Institutu, pojasnila je po čemu se sorta Nada posebno izdvaja:
– Nada je sorta kombinovanih svojstava, pogodna za svežu potrošnju, sušenje i različite vidove prerade. Nastala je ukrštanjem sorti stenlej i skolduš, a za novu sortu priznata je 2012. godine. Zaslužni za njeno stvaranje su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana A. Paunović i dr Slobodan Milenković – kaže dr Mitrović.
Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta. Ujednačene su krupnoće, prosečne težine od 35 do 45 grama, eliptičnog oblika, tamno plave boje koju prekriva obilni pepeljak. Atraktivnog su izgleda, slatkastog ukusa i dobrog kvaliteta. Meso ploda je žute boje, umereno čvrsto i sočno. Koštica je srednje krupnoće i cepača je, odnosno potpuno se odvaja od mesa ploda. Plodovi u proseku sadrže 16,50% rastvorljivih suvih materija i manji sadržaj kiselina što uzrokuje viši indeks slasti, odnosno slađi ukus.
– Rezultati istraživanja sprovedenih u Institutu za voćarstvo ukazuju da plodovi sorte Nada imaju povoljne tehnološke karakteristike za preradu sušenjem od kojih su najzačajnije odgovarajuća masa, povoljan udeo koštice i tamna boja pokožice. Vrlo bitna karakteristika je i da tokom sušenja iz plodova ne dolazi do curenja soka. Randman sušenja je povoljan, manji od četiri, što znači da je za jedan kilogram suve šljive u proseku potrebno manje od četiri kilograma sveže. Osušeni plodovi su prijatne arome i slatkastog ukusa, tamno obojeni zbog čega se dopadaju potrošačima koji su navikli na tamnu boju suve šljive. Takođe, ispitivanja su pokazala da plodovi Nade predstavljaju bogat izvor polifenolnih jedinjenja koji doprinose povećanju antioksidativnog kapaciteta i stoga predstavljaju snažne antioksidanse – poručuje dr Olga Mitrović.
Pored toga, njene druge povoljne karakteristike su i mogućnost gajenja u različitim agroekološkim uslovima, visoka i redovna rodnost, tolerantnost prema virusu šarke šljive, jednostavna zaštita, plodovi ujednačenih karakteristika, dobijanje suve šljive vrhunskog kvaliteta, zbog čega sorta Nada predstavlja još jedan biser Instituta za voćarstvo i veliki potencijal za razvoj voćarstva i prerađivačkih kapaciteta u Republici Srbiji.
Izvor: Glas zapadne Srbije
