Već mesec dana građani Bačke Palanke brane stogodišnju hrastovu šumu, čija su stabla počeli da seku radnici „Vojvodinašuma“. Nakon seče u sve četiri šume koje okružuju grad, njihova borba za devet hektara preostale šume postala je jedan od simbola ekološkog otpora u Srbiji.
Svaku noć i dan, na minusu, oni su u šumi i paze da se zvuk motorne testere tu više nikada ne bi čuo.
„Telima našim dežuramo da ne dođu da seku i da ne odnesu ovo što su posekli, jer tri komisije – jedna međunarodna i dve naše treba da dođu da stanje na terenu snime i da vide koja je to šteta“, kaže Aleksandra Žubor.
Ali upravljač tvrdi da je tako moralo.
„Zato što je ova šuma završila svoj životni vek i to se na terenu vrlo jasno vidi, jer je šuma počela da se razgrađuje“, poručuje Marko Marković iz Javnog preduzeća „Vojvodinašume“.
Građani ne veruju u ta objašnjenja i pokazuju nam F oznake na već odsečenim stablima, za koje tvrde da je drvo prve klase. Na svakom stablu su i napisali koliko vredi. Iako u „Vojvodinašumama“ tvrde da će tu ponovo rasti hrast, građane brine da se pravi prostor za klonsku topolu.
„Koja je jako štetna po zdravlje ljudi, pogotovo naše dece. Inače, sve je ovde u Srbiji za našu decu. Prema tome, mi smo tu da odbranimo kiseonik za našu decu“, poručuje Aleksandra Žubor.
Kiseonika ima manje u celom gradu, jer se seklo i u zaštićenom području Bagremare, a Park prirode „Tikvara“ takođe je ostao bez mnogih stabala.
„Ovo je jedna mala oaza ostala. Ovo nije ni šuma, ovo je segment šume koji je ostao nama“, naglašava Mirko Kondić.
Tu je jedina šuma močvarnih čempresa u Srbiji. Stara je oko 80 godina, a ovo drveće može da živi do 700 godina. Građani su zabrinuti zato što su u planu Nacionalne regatne staze, koja bi trebalo da bude izgrađena na tom mestu, videli da bi neko od ovih drveća moglo da bude posečeno.
Drvored sa više od 100 stabala simbol je grada, ali i jedino mesto odakle je moguće širiti ovu specifičnu vrstu.
„Predstavlja jedinu semenu sastojinu močvarnih čempresa u Srbiji, koja je registrovana kao semenski objekat“, objašnjava Stanislava Stanković iz Udruženja „Akvila“.
U Parku prirode tvrde da šuma ostaje.
„Ona drveća koja budu u vodi i budu smetala kajakašima samo će se ta dirati. Ali kažem maksimalno to može biti par drveća“, ističe Darko Božović, direktor USR „Tikvara“.
Ne može nijedno, tvrde u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, jer je drvored i dalje pod zaštitom, moguća je samo sanitarna seča, ali uz njihovo odobrenje.
„Ne može da se izađe da se iseče tek tako, nego to mora biti planski i argumentovano i opravdano“, navodi Laslo Galamboš, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika prirode.
Na pitanje da li je već neko tražio dozvolu za seču, odgovora da prema njihovim saznanjima nije.
Građani kažu da se sanitarnom sečom uništio identitet nekada zelene Bačke Palanke i zato su pokrenuli prvu Narodnu inicijativu nakon 30 godina u gradu. Za tri dana sakupili su gotovo 5.000 potpisa, kojima traže da se sve seče zaustave, preostale šume proglase prirodnim dobrom, a da se na mestu posečenih zasade vrste koje su tu nekada rasle.
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
