Moderno vreme donosi brzinu i nove tehnologije – o tome koliko je to sve dobro i ekološki prihvatljivo svedočiće neke nove generacije a ljudi iz Belog Blata nekako sa nostalgijom i skrivenom tugom u srcima posmatraju i prihvataju sve te brze promene i „dostignuća“.

Jedna od takvih nostalgičnih priča biće uskoro i zimska žetva, tačnije ručno sečenje trske, po kojem su Beloblaćani bili prepoznatljivi.

– Donedavno se od prvih zimskih dana, pa sve do poslednjih hladnoća pred proleće, orila pesma beloblatskih zimskih žetelaca. Naoružani đalaskama, kratkim kosama, vagovima, srpkama i sličnim, ručno izrađenim alatkama samo za tu namenu, beloblatski kosci su odlazili u trščana polja puni energije i dobrog raspoloženja – priča penzionisani direktor škole u Belom Blatu Milan Nedeljkov, inače hroničar svih dešavanja u ovom selu.

U torbi, koju su brižljivo pripremale supruge, našli bi se poveći komad hleba, paorska slanina, luk i brisa. Svakako i „energetski napitak” za podizanje radne temperature i dobre energije za taj dan.

– Danas skoro da i nema više tih kosača, ni priča njihovih iz davnina. Vremenom će ostati samo uspomene i sećanja – ističe Nedeljkov.

Jedan od preostalih, kako sam kaže, možda i poslednji kosač trske na tradicionalni način je Miša Kuraj. Krepki sedamdesetogodišnjak se i dalje „otima godinama“ i poput mladića kosi ovogodišnju trsku u Traktor bari. Veli da je ova godina bila dobra za razvoj trske, ali nepovoljna za seču i izvlačenje zbog visoke vode. No, prirodi se ne zapoveda, te je i ovo nešto sa čime se beloblatski trskari suočavaju.

Izvor: Dnevnik

Foto: Dnevnik/Ž. Balaban