Četrdesetogodišnji Dragoje Vulović iz Kušića kod Ivanjice već dve decenije konjima izvlači drva iz nepristupačnih vrleti planina Zapadne Srbije. Ovogodišnju sezonu, po otapanju snega, počeo je u šumama iznad Prijepolja.
Što se mašinama moglo, urađeno je – drva metarski složena u šumi, ali do kamiona, pa dalje na put ne može se bez Zekana, Mališe, Ciga, Kosana, ali i veštine samaraša.
„Znati konja poturiti, znati prokrčiti za konja, kuda navesti, znati konja potkovati, znati samar mu ugoditi, dopuniti, sve. Mora da se hrane dva puta kukuruzom i uveče senom“, kaže Dragoje Vulović.
Ugađaju im i razgovorom, samo njima znanim, kako bi završavali posao.
„Opasne situacije najviše kad je potoka, kad ideš preko blata, gliba, kad ideš niz ovakve padine, niza stijene, strme previše… Ako kriva sruši se konj, prevali se, dođeš u opasnost, niti mu možeš prići ni tamo, ni ovamo, onda moraš iseći konopac i povodac ovaj rešavati, konja prvo spasiti, pa onda sebe“, objašnjava Stanimir Novaković, Srbac kod Banjaluke.
Na sreću nije bilo do sada povreda ni samaraša ni konja, dodaje Dragoje. Ima ugovorenog posla do kraja leta. Njegovih 12 konja dnevno izvuku pedesetak metara drva. Sve manje je zainteresovanih radnika za samaricu, od koje kaže može solidno da se živi.
„Nema više ko ni raditi, ni seći na metarsko, obično ide sad u dužinu, na mašine i tako“, poručuje Dragoje.
Rubin i Kosan će za koju godinu u konjsku penziju, o kojoj i Dragoje razmišlja, jer je više od pola života već devet meseci godišnje po šumama Javora, Golije, Jadovnika….
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
