Koliko god mislili da znamo da izaberemo kvalitetno voće i povrće na pijaci, kod kuće se obično razočaramo. Na prvi pogled sveža salata i mladi luk, samo dan kasnije nisu za jelo, a jagode koje su se pojavile ovih dana nemaju nikakav ukus. Strah i sumnja na pijacama izgleda nisu sasvim bezrazložni, naročito kada se uzmu u obzir hemikalije kojima se prskaju.

Sa izuzetkom proizvoda malobrojnih proizvođača sertifikovanog organskog voća i povrća, ovakvi proizvodi koje se prodaju na pijaci i u marketima tretirani su pesticidima.

Međutim, profesor doktor Milan Stević sa Poljoprivrednog fakulteta ističe da je mnogo važnije da li su presticidi primenjeni na pravilan način.

„To u najkraćem podrazumeva da li je odabran pesticid čija je upotreba dozvoljena u određenoj biljnoj vrsti, zatim da li je on primenjen u strogo propisanoj dozi, odnosno koncentraciji i treće da li su poštovane karence, odnosno minimalni vremenski rok koji je neophodno da prođe od poslednje primene do berbe“, objašnjava profesor Stević i dodaje da je rizik po zdravlje konzumenata minimalan ako su poštovana nabrojana pravila.

Pesticidi se primenjuju i u proizvodnji u zatvorenom prostoru, to jest u plastenicima i staklenicima. Sve što možemo da uradimo je da temeljno operemo sve što ćemo pojesti.

„Jagode su potencijalno najrizičnije kad su ostaci pesticidi u pitanju. To je osetljiva biljna vrsta koji napada veliki broj štetočina i pesticidi moraju da se primenjuju u njenoj proizvodnji. Drugi razlog je što je jagoda najosetljivija upravo u fazama tehnološke zrelosti, to jest neopsredno pre i tokom njene berbe. Treći razlog je njena građa. Pokožica jagode je izuzetno prijemčiva za pesticide. Ona je jako nežna i ne možemo, kao kod jabuke, kod koje imamo mogućnost da skinemo koru, ili paradajz koji možemo grublje da operemo pod mlazom vode. Kod jagode to ne možemo a da ne povredimo plod“, naveo je Stević.

Naravno, ukoliko su pesticidi pravilno izabrani i pravilno primenjeni, jagode neće biti opasne po zdravlje. 

Zelena salata je pratilac jagode kad je u pitanju pomenuti rizik. Bez obzira na to što se jabuke ubedljivo najviše puta tretiraju u toku proizvodnje, one ne moraju biti rizične.

„Većina tih tretmana se dešava u početku vegetacije kada i nemamo plod i ne postoji potreba primena pesticida pred samu berbu. Kod salate je opasno jer jedemo lišće koje je direktno tretirano“, naglasio je Stević.

Vremenske prilike koje smo imali u martu i početkom aprila pogoduje razvoju prouzrokovača biljnih bolesti. Najugroženije su koštičave voćne vrste poput šljive, breskve, a za neki dan će biti i višnja i trešnja koje su u fazi cvetanja.

„Ovo vreme pogoduje i najopasnije bolesti jabuke – čađava krastavosti. Ako se infekcija dogodi na početku vegetacije što je sada, posle toga je jako teško do kraja vegetacije što iziskuje povećan broj tretmana koji može biti i preko 20“, ukazao je Stević.

Jabuke koje dolaze na naše tržište, naročito sa vlažnijih područja prskane su više nego domaće.

Prosečni Amerikanac pojede godišnje oko osam kilograma svežih jagoda, a sa njima i desetine pesticida, utvrdila je jedna njihova radna grupa.

Ove godine kontrola je pokazala da su i spanać, kelj, kupus, nektarine, jabuke, grožđe na spisku voća i povrća sa najviše ostataka peseticida. Lista je slična i na ovim prostorima.

„Spanać koji se kod nas proizvodi bih izdvojio. Mislim da nije u visokom riziku kad su pesticidi u pitanju. Kod njega imamo drugi problem – povećan sadržaj nitrata i nitrita usled pojačane ishrane zemljišta azotnim đubrivima, a ti molekuli u organizmu prelaze u nitrozamine koji su dokazano kancerogeni. Ovo drugo da, jagode, zelena salata, nektarine, breskve, trešnje, sve je to potencijalno rizično, ali ne mora biti“, naglasio je Stević.

I južno voće treba dobro prati, ali ne samo zbog pesticida, ističe profesor, već zbog toga što ne znamo „koliko je to ruku prošlo“ dok je stiglo do nas. 

Postoje dve vrste pesticida – jedna grupa ostaje isključivo na površini biljnog tkiva i ne prodire u njene sokove i oni se mogu oprati.

Kod druge vrste pesticida, tzv. sistemičnih nakon aplikacije materije prodiru kroz kutikuku, ulaze u biljne sokove. Takvi pesticidi ne mogu se oprati već ih biljka mora razložiti do metabolita koji nisu toksični tokom karence.

Apsolutna je zabluda da je crvljiva voćka i ona koja ne izgleda lepo zdravija.

„To može da bude tako, ali u većini slučajeva ako je jabuka oštećena, to vrlo često samo znači da proizvođači nisu primenili adekvatne mere zaštite ili na vreme. Vrlo često na istoj tezgi kod istog prodavca imate i crvljive jabuke i one koje to nisu. Ubeđen sam da je to iz istog voćnjaka“, zaključio je profesor Stević i poručio da je uvek bolje sačekati sezonu određenog voća ili povrća nego jesti ga u januaru.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay