Ako je šećerna repa kraljica ratarskih kultura, onda je soja – princeza.

I to od one vrste princeza koje moraju jako da se paze, čuvaju, neguju, štite i da se o njima pomno brine. Uz tu brigu i uz malo sreće, soja će umeti da uzvrati.

Soja na srednjobanatskim poljima nije zastupljena u velikoj meri. Ova uljarica mnogo više voli mesta pored velikih reka, gde ima više jutarnje rose, voli ritsku zemlju i voli kišu. Ipak, ima hrabrih koji soju seju i u srednjem Banatu. Jedan od njih je i Zrenjaninac Bojan Jovanović.

– Odlučio sam da ove godine soju posejem na 15 hektara. Ovo je drugi put da je sejem. Proizvodnja soje jeftinija je od proizvodnje suncokreta, a sada ima odličnu cenu od 66 dinara plus PDV. To znači da bi, ako uspe, moglo pristojno da se zaradi – kaže Jovanović.

Setva soje trebalo bi da počne za desetak dana, ukoliko vremenski uslovi dozvole. Jovanović će soju sejati u takozvanom suvom ratarenju. Na isti način, takođe, na 15 hektara soju će sejati i Borislav Čizmaš iz Botoša.

– Soju sejem već šest godina,  jer mogu da je skladištim, i to u svojoj kući, i da čekam bolju cenu. Soja je, kao predkultura kukuruzu, jednako dobra kao i suncokret, ali bolje nahrani zemljište. Takođe, ne moram da je prodajem kad je najjeftinija – ističe Čizmaš.

Proizvodnju soje nisu ugovorili, smatrajući da će kupca lako naći kada za to dođe vreme.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay