Tekst i foto: Željko Dulanović
Budućnost malinarstva je u gajenju dvorodnih sorti, kod kojih se plodovi ubiraju sedam do osam meseci godišnje i plasiraju u svežem stanju, zbog čega imaju dobru prođu na tržištu, naročito u vansezonskom periodu. A heritidž je, slažu se stručnjaci, pravi izbor. Jedna je od najstarijih i najzastupljenijih remontantnih sorti u svetu, plodovi su joj krupni i dugo ostaju sočni i sveži nakon branja, što kupci sve više traže.
Heritidž se, međutim, u Srbiji gaji sporadično. I pored dobrih strana ove sorte, malinari ga uglavnom izbegavaju. Heritidž najbolje prinose daje u plastenicima tunelskog tipa. Za podizanje ovakvog zasada potrebno je znatno više sredstva nego na otvorenom, što je, kažu, uz probleme u otkupu, jedan od razloga za slabo interesovanje poljoprivrednika.
Lakši i berba, i zaštita, i plasman
– U podizanje jednog ara zasada pod plastenikom potrebno je uložiti oko 1.000 evra, ali, kako poslednjih godina država kroz podsticaje vraća 50 do 60 posto ovih sredstava, investicija se brzo otplati. Mnogo veći problem je, međutim, u tome što naši proizvođači nerado uvode novine, čak i kada im one povećavaju profit. Tradicionalno su naklonjeni sortama vilamet i miker, i retko se opredeljuju za nove sorte, pa se malina u Srbiji decenijama gaji na isti način, što nije dobro – kaže Đorđe Stevanović iz Požege, koji trenutno ima 70 ari heritidža pod plastenikom i jedan je od naših najvećih proizvođača.
