Piše: prof. Dejan Kreculj

Među cenjenim i traženim pčelinjim proizvodima je i veoma osetljiva materija zadivljujućeg dejstva na čovečiji organizam – matični mleč. Matični mleč je proizvod lučenja nadždrelnih žlezda mladih pčela radilica, starosti od petog do petnaestog dana. Ovom materijom pčele hrane larve legla: radilica i trutova samo u ranom razvoju, dok maticu za čitavo vreme razvoja, a zatim i u toku celog života. Ta čudesna supstanca pretvara larvu obične pčele u maticu koja živi 30 do 40 puta duže od pčele radilice.

Matični mleč je mlečnobele boje, manje ili više guste konzistencije, kiselog i malo gorkog ukusa, specifičnog mirisa. Po hemijskom sastavu mleč iz matičnjaka starih tri dana sastoji se od 66,05% vode, 12,3% belančevina, 5,6% masti, 12,49% redukovanih šećera, 0,82% pepela i 2,84% ostalih mikrosastojaka. Sadrži značajnu količinu vitamina B i C i veoma malo vitamina E. Posebnu antibiotsku vrednost daje mu 10-hidroksideconična kiselina, čineći ga izuzetnim kako fungicidnim, tako i baktericidnim sredstvom. Prinos ovog pčelinjeg proizvoda izuzetno je mali – od hiljadu matičnjaka dobija se samo 350 grama te dragocene supstance.

Delikatna proizvodnja, obazriva primena

Tehnologija proizvodnje matičnog mleča uglavnom se poklapa s postupcima uzgoja matica. Male količine mogu se dobiti uzgredno iz rojevskih matičnjaka pre njihovog zatvaranja. Obimnija proizvodnja pretpostavlja korišćenje veoma jakih pčelinjih zajednica. U standardnim Langstrot-Rutovim košnicama to su puna dva nastavka, odvojena Hanemanovom rešetkom. Oni se uređuju tako da se u plodišnom, donjem nastavku ostavlja matica, dok se u medište, iznad matične rešetke, stavlja okvir s mladim leglom, okviri sa zatvorenim leglom iz kojeg su počele da se izvode mlade pčele i okviri bogati polenom. Počeci matičnjaka, kao i kad se uzgaja matica, umeću se između otvorenog legla. Tu ostaju tri dana. Kada je vreme stabilno i uz obaveznu veoma obilnu pašu, jako pčelinje društvo sposobno je da kvalitetno prihvati i odneguje tridesetak larvi.

Matičnjake iz košnice ne treba vaditi pre 48 sati, ali ne ni kasnije od 72 sata po presađivanju. S izvađenih ramova pažljivo se stresu pčele, a zatim se prenose u besprekorno čist prostor, bez direktne sunčeve svetlosti. Tada treba oštrim zagrejanim nožem skratiti već prilično izvučene matičnjake i iglom za presađivanje ukloniti larve. Malom drvenom kašikom, širine 8mm, vadi se mleč i stavlja u sterilne staklene bočice s poklopcem. Eventualne čestice voska i larvene košuljice mogu se profiltrirati kroz fino sintetičko platno. Kada se bočica napuni, na mleč se nakapa nekoliko kapi 40% etil-alkohola, zatvara se svojim čepom, koji se zatim hermetizuje slojem rastopljenog voska. Hermetički zatvoren mleč čuva se zaštićen od svetla u frižideru na temperaturi +3°C do upotrebe, a najdalje godinu dana. Posle vađenja mleča, u iste početke matičnjaka presađuju se mlade larve, a okvir se vraća na ponovno „punjenje“.

U ishrani ljudi matični mleč ima prvenstveno dejstvo na žlezde s unutrašnjim lučenjem. Zato je potrebna velika obazrivost kod primene mleča i njegovih mešavina sa drugim pčelinjim proizvodima, posebno kod dece i mladih. Pomešan s fino kristalisanim medom predstavlja izvanredan prirodni regenerator koji deluje na funkcionisanje i jačanje muskulature, poboljšanje apetita, obnavljanje bolešću iznurenog organizma, ubrzavanje i pospešivanje oporavka, poboljšanje zdravstvenog stanja u celini, psihofizičke kondicije posebno kod vrhunskih sportista…

Mešavina s medom i alkoholom

Evo nekih, najčešće korišćenih, jednostavnih recepata za pripremu i korišćenje preparata na bazi mleča i drugih pčelinjih proizvoda.

Mleč u alkoholnom rastvoru priprema se tako što se svež matični mleč razmuti u 40- do 45-postotnom etil-alkoholu, u odnosu 1:20, što znači da na jedan gram mleča dolazi 20 grama alkohola. Ovako pripremljen preparat koristi se četiri puta dnevno u dozama od 5 do 10 kapi.

Mešavina meda i mleča priprema se tako što se svež matični mleč pomeša se sa fino kristalisanim medom, u odnosu dva grama mleča na 100 grama meda. Za mešanje se koristi plastična posuda i plastična ili drvena varjača, nikako metalne mešalice miksera. Dobijena masa čuva se u tamnoj staklenoj posudi. Koristi se tri puta dnevno po jedna kafena kašičica pola sata pre jela.

Mleč se može mešati i s medom i polenom: u kilogramu fino kristalisanog meda razmuti se 4 grama mleča, uz dodatak 30 grama samlevenog polenovog praha. Masa se dobro izmeša, takođe u plastičnoj posudi i nemetalnom mešalicom. Čuva se u tamnoj posudi na hladnom mestu. Uzima se 2 do 3 puta dnevno po jedna kafena kašičica pre jela