Koke nosilje namenjene za proizvodnju jaja, drže se najčešće u podnom i kaveznom sistemu, mada uzgajivači sve češće prelaze na prirodniji način. Prema preporukama Svetlane Mičić, iz PSSRS, za dobre rezultate, najvažnije je nabaviti zdrave kokoške od pouzdanih dobavljača. U skladu sa uslovima na farmi i tipa uzgoja treba birati rasu.
Veliku nosivost imaju laki hibridi, poput leghorna. Oni daju i do 300 jaja godišnje, ali takođe i malo mesa. U odnosu na njih, postoje i kombinovane rase (meso – jaja) koje imaju i dobru nosivost i dovoljno mesa. Prilikom ishrane, neki od hibrida koriste pašnjak, tačnije hrane se u prirodi.
Kod nabavke jata, važno je pridržavati se pravila: „Svi unutra, svi napolje“, takođe uzeti odmah čitavo jato istog uzrasta da bi se na kraju ciklusa u potpunosti zamenilo sa novim. Zamena novim i mladim kokama uglavnom se obavlja posle godinu dana jer nakon tog perioda im opada mogućnost nošenja jaja. Kada je reč o slobodnom tipu uzgoja, nosivost je u takvim uslovima duža i traje do dve godine. Živina svoj maksimum dostiže tek oko 23. nedelje života, a proizvodnja jaja kreće sa 20. sedmica starosti i tada dostiže pet odsto, da bi u 25. nedelji iznosila 75 odsto. Od tada pa do 28. sedmice, ima veliki rast i u ovom periodu ona je 90 odsto.
Velika produktivnost, uz male troškove postiže se uzgojem koka u kavezima i boksovima. Odlika ovog načina držanja je veliki broj jedinki na malom prostoru. Nema slobodnog kretanja nego su kokoške u kavezima, gde se hrane, poje i nose jaja. U proseku svaka jedinka ima manje od pola kvadratnog metra prostora za sebe.
Ako poljoprivrednici žele da organizuju proizvodnju po ekološkim principima, onda je osnovno pravilo postojanje ispusta. U tom slučaju koke se mogu slobodno kretati, čeprkati, kljucati i na taj način dodatno se hraniti, ali ne više od nekih pet do deset posto od ukupne ishrane. Mana kod ovakvog držanja je to što živina oštećuje pa čak i uništava vegetaciju na ispustu i tako dolazi do njegovog brzog uništavanja. Da bi se to izbeglo, trebalo bi obezbediti rotaciju, tačnije premeštanja jedinki sa jednog dela pašnjaka na drugi. Inače podloga će se lako pretvoriti u blato, naročito u neposrednoj blizini objekta, što dovodi do većeg broja prljavih jaja, ali i rizika od pojave bolesti.
Postojanje ispusta u velikoj meri utiče na poboljšanje kvaliteta života kokošaka, ali samo ukoliko je prekriven vegetacijom, a teren treba da je ravan i bez udubljenja u kojima se posle kiše sakuplja voda i stvara blato. Na ispustu se moraju obezbediti hrana i voda, kako životinje ne bi stalno ulazile u objekte.
Nadstrešnice takođe moraju da postoje zato što obezbeđuju zaštitu od predatora ili nepovoljnih vremenskih prilika, pre svega sunca i kiše. Mogu da budu napravljene ili u ove svrhe da posluži drveće ili žbunje koje se nalazi na ispustu, u čijim granama koke mogu da pronađu zaštitu i hladovinu. Jaja iz slobodnog uzgoja smatraju se najkvalitetnijim.
Kod organske proizvodnje obavezno je da živina provodi što više vremena u prirodi, da se kreće po zemljištu koje nije tretirano đubrivima. Radovan Jokanović iz sela Ponikovica kod Užica bavi se upravo proizvodnjom jaja iz organskog uzgoja. A pored redovnog ispusta, selekcijom jata popravlja nosivost. U planu mu je i pravljenje glistenjaka zbog ishrane koka.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
