Šećerane u Srbiji imaju znatan izvozni potencijal na okolna tržišta, a za očuvanje proizvodnje i uspešnu tržišnu utakmicu ključna je opredeljenost za povećanje produktivnosti, navodi se u sektorskoj analizi stanja konkurencije na tržištima šećerne repe i šećera u Srbiji koju je sačinila Komisija za zaštitu konkurencije (KZK).
Znatan izvozni potencijal za šećer su tržišta u okruženju, a KZK ističe da je neophodno makar održati trenutno stanje kapaciteta i sprečiti trend gašenja šećerana u Srbiji. Za period od 2017. do 2019. godine na tržištu proizvodnje šećerne repe karakteristično je smanjenje zasejanih površina i smanjena proizvodnja repe sa 2,5 miliona tona na 2,3 miliona tona, kao i istovremeni rast prinosa sa 46,7 na 54,2 tone po hektaru.
EU je 2017. godine liberalizovala svoje tržište za šećer od trske, pa je i u EU zemljama smanjena površina pod repom.
U Srbiji otkupljivači šećerne repe su “Sunoko grupa” (šećerane u Kovačici, Pećincima, Vrbasu i Senti), i “Helenik grupa” (šećerane u Crvenki i Žablju), a količine koje su otkupili pale su sa 2,1 milion tona u 2017. na 1,16 miliona tona u 2019. godini. Kako “Sunoko” preradi 70-80 procenata repe, a “Helenik” 20-30 posto, KZK je navela da tržište proizvodnje šećera u Srbiji ima visok stepen koncentrisanosti i da je, po strukturi, duopol.
KZK navodi da je u period od tri godine proizvodnja šećera u Srbiji prepolovljena sa pola miliona tona iz 2017. na 250.000 tona u 2019. godini. Navodi i da su u 2019. bile aktivne samo četiri šećerane u Srbiji, a kao trend ističe da je u EU zemljama za nešto više od 10 godina ugašeno više od 80 šećerana.
Uvoz šećera u Srbiju je zanemarljiv zbog zaštite kroz kvote i prelevmane, dok je prosečna godišnja potrošnja kod nas 250.000 tona i, kako se navodi, u padu. Dodaje se da je više od pola domaćeg tržišta šećera na početku držao “Helenik”, a da na kraju analiziranog perioda drži “Sunoko”. Znatne količine šećera iz Srbije izvoze se u EU i zemlje CEFTA, jer u Mađarskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji – nema šećerana. Blizinu Srbije tim tržištima KZK ocenjuje kao komparativnu prednost.
Rabatna politika u prodaji šećera i rabatna šema generalno nisu izazvale zabrinutost KZK sa aspekta politike zaštite konkurencije. Konstatuje se i da šećerane kao glavni razlog većih veleprodajnih cena u Srbiji od izvoznih za EU i CEFTA navode postojanje velikih zaliha šećera iz prethodnog perioda pre 2017. godine, kada je bila i veća proizvodnja.
KZK navodi da je analizom utvrđeno da su maloprodajne cene šećera u bližem i daljem okruženju više od maloprodajnih u Srbiji, te da se ne može govoriti o negativnim efektima koje ova okolnost na veleprodajnom tržištu ima na maloprodajno tržište šećera.
KZK očekuje da u narednom periodu konkurentski pritisak izvrši i uvoz šećera iz EU i Rusije, a kao prepreke za uvoz iz zemalja EU ističe dažbine i kvote.
Sektorsku analizu KZK je preduzeo jer je u 2020. godini najavljeno da će se šećer u Srbiji proizvoditi u samo četiri šećerane. To je bilo uslovljeno smanjenim površinama pod repom, te prodajom Fabrike šećera “TE-TO Senta” i najavom da šećerana u Žablju te godine neće raditi.
Državni podsticaji po hektaru repe u 2019. godini bili su ukupno 5.200 dinara, a KZK navodi da su u EU zemljama i do 10 puta veći. Bescarinski izvoz srpskog šećera u EU bio je ograničen kvotom od 181.000 tona godišnje, dok za izvoz u zemlje CEFTA nema ograničenja. Zaštita od uvoznog šećera ostvarivana je od 12 dinara po kilogramu prelevmana za robu sa tržišta EU i 16 dinara za van EU zemlje.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay