Piše: Jasna Bajšanski
Poljoprivreda, kao fabrika na otvorenom, suočena je s mnogobrojnim izazovima koje donose klimatske promene, a poslednjih decenija mnogo toga se promenilo. Kada se uporede temperature u poslednjih 30 godina (od 1998. do 2017.) sa srednjim godišnjim temperaturama od 1961. do 1990. godine, uočava se da su one u proseku porasle za 0,5 do 1,5 stepeni Celzijusa na teritoriji cele Srbije. Zagrevanje se dodatno ubrzalo poslednjih nekoliko godina, pa su temperature u periodu od 2008. do 2017. godine bile za preko 1,5 stepeni veće u odnosu na referentni period. U pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje srednja godišnja temperatura porasla je za čak dva stepena.
Posebno alarmantan podatak jeste onaj da se 10 najtoplijih godina od početka merenja temperature u Srbiji dogodilo nakon ulaska u novi milenijum. U protekloj deceniji godišnja doba postala su sve toplija, što potkrepljuje podatak da je bilo čak 25 letnjih dana više nego u ranijem periodu, dok je s druge strane broj hladnih dana sve manji, tako da se i broj mraznih dana smanjio za 10. Sve ovo dovelo je do poremećaja u početku i dužini trajanja vegetacione sezone biljaka, jer one svoje vegetativne organe razvijaju na osnovu spoljašnje temperature. Zbog klimatskih promena listanje i cvetanje dešavaju se sve ranije.
Kiša lije kad joj vreme nije
Promene klime u Srbiji ogledaju se i u sezonskoj preraspodeli i intenzitetu padavina tokom leta. Ukupna godišnja količina padavina u našoj zemlji nije se mnogo promenila, ali je primećeno da leta postaju suvlja, a padavine su obilnije u hladnijem periodu godine, što stvara velike probleme poljoprivrednim usevima i utiče na smanjen kvalitet i količinu prinosa. Sada je uobičajeno da se prosečna mesečna količina padavina dogodi za samo nekoliko dana, a da nekoliko narednih nedelja ne padne ni kap kiše. Poremećen režim padavina uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.
Ako klima nastavi da se menja i ako se ne zaustavi stvaranje efekta staklene bašte u atmosferi, stručnjaci kažu da možemo očekivati dalji porast srednje godišnje temperature. Povećanje temperature vazduha i poremećen režim padavina imaju veoma ozbiljne posledice. Tu se pre svega misli na veću učestalost i dužinu trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda, povećan rizik od poplava, češće šumske požare, smanjen prinos poljoprivrednih useva usled suša i ranijeg početka vegetacionog perioda, pogoršan kvalitet pijaće vode, povećanu potrošnju energije tokom letnjih meseci i veće rizike po zdravlje ljudi.
