Piše: Jasna Bajšanski

Dragomir Ivanović često je putovao u inostranstvo, posebno u Italiju, gde je od prijatelja Italijana zavoleo šparglu. Nažalost, ovo povrće bilo je teško pronaći u Srbiji pa je ovaj zaljubljenik u špargle pre 10-ak godina iz Mađarske nabavio prvo seme i počeo da je gaji na terasi u Pančevu. Biljka ga je iznenadila i svojim svojstvima, i životnim vekom.

S terase u Pančevu šparglu je preselio na vikendicu u Banatskom Brestovcu i na ovom mestu sada zauzima 15 ari. Dragomir je uzgaja i na nekoliko manjih placeva u okolini. Postoje dva načina proizvodnje špargle – iz semena i rasađivanjem jednogodišnjih sadnica. Postupak gajenja iz semena je komplikovan i uspeva malom broju ljudi. A jedan od malobrojnih upravo je Dragomir Ivanović.

Holandsko seme, nemački supstrat, ponekad i veštačka svetlost

– Kada sam naučio da stvorim idealne uslove u staklenicima, a imam ih četiri, koji podrazumevaju dobar supstrat, stalnu i određenu temperaturu vazduha, odgovarajuću količinu vlažnosti i svetlosti, počela je i proizvodnja malih sadnica špargle. Kod nas je teško nabaviti adekvatno seme, jer postoji samo jedan proizvođač, i to je sve što se može naći u domaćim poljoprivrednim apotekama. Stidljivo je počelo da stiže seme iz inostranstva, a ja sam se trudio da ga nabavim iz Holandije, Velike Britanije, s Novog Zelanda, iz SAD, pa čak i iz Kine i Indije. Koristim isključivo sterilne nemačke supstrate i ponešto italijanskih i kineskih koji su se sada pojavili. Da bi proklijalo, semenu špargle potrebna je temperatura od 20 do 25 stepeni, a vlažnost treba da je takva da biljka „krene“, dok supstrat ne sme biti previše vlažan, da se biljka ne bi „ugušila“ u vodi. Količina svetlosti je veoma važna, tako da zimi koristim i veštačke izvore svetlosti, jer vegetacioni period mlade špargle, od koje se uzgaja sadnica, traje čitavu sezonu – objašnjava Ivanović.