Povrtarska proizvodnja zauzima značajno mesto u poljoprivredi naše zemlje. Međutim, proizvodnja može biti vrlo delikatna i puna rizika i zato se mora obavljati uz stalno praćenje zdravstvenog stanja biljaka i preduzimanje odgovarajućih mera zaštite.
Paraziti i štetočine u ovom periodu mogu naneti veliku štetu povrtarima. Kod gajenja povrća veliku pažnju treba pokloniti zaštiti od plamenjače. Nanosi veliku štetu biljkama i dovodi u pitanje ekonomsku dobit proizvođača. Ovo je bolest koja je ovog meseca aktuelna zbog povoljnih uslova za razvoj i širenje parazita. Prouzrokovači plamenjače smatraju se najdestruktivnijim patogenima u povrtarskoj proizvodnji. A njihovom razvoju najviše odgovaraju temperature od 19 do 25 stepeni i povišena vlažnost (do 90 odsto), a simptomi infekcije postaju vidljivi nakon pet do sedam dana.
Važno je da se biljke štite preventivno ili čim se pojave prve karakteristične pege. Uspeh primene pesticida ne određuje vrsta preparata, već vreme primene i način primene. Preparate treba primeniti preventivno, pre pojave bolesti ili nakon pojave prvih simptoma, prskalicama sa dobrim pritiskom i raspršivačima koji daju pravilan i usmeren mlaz.
Za zaštitu paradajza od prouzrokovača plamenjače primenjuju se preparati na bazi aktivne materije bakar-hidroksid, mankozeb, azoksistrobin, cimoksanil, ističe savetodavac za zaštitu bilja PSSS Negotin Bojana Filidžanović.
„Sada su povoljni uslovi za razvoj prouzrokovača plamenjače paradajza (Phytophthora infestans) i crne pegavosti paradajza (Alternaria solani). U cilju zaštite od ovih patogena preporučuje se preventivni tretman fungicidom na bazi mankozeba (u količini 2-2,5 kg/ha)“, kaže Filidžanovićeva.
Plamenjača krompira (Phytophtora infestans) pripada grupi najrasprostranjenijih i najštetnijih bolesti krompira u našoj zemlji. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje preventivni tretman nekim od registrovanih fungicida sa aktivnom materijom mankogal ili metiram u cilju zaštite od navedenih patogena.
Za zaštitu luka od plamenjače preporučuje se primena nekog od registrovanih fungicida na bazi mankozeba i metalaksila-M) dva kilograa po hekatru – karenca 14 dana ili mankozeba-metalaksila 2,5 kg/ha – karenca 21 dan ili prokamokarb-hidrohlorida i fluopikolida 1,6 l/ha – karenca sedam dana, savetuje Filidžanović.
„Vrlo bitno je voditi računa o karenci primenjenih preparata. Svi navedeni preparati menjaju se sa razvojem biljke, trenutnom vremenskom situacijom i samom pojavom bolesti.“
Osim zaštite od plamenjače, preporuka proizvođačima je i pregled biljaka na prisustvo vaši (Aphididae) i tripsa (Thysanoptera) ističe negotinski stručnjak.
„Biljne vaši na paprici, paradajzu i krastavcu prave direktne štete, sisanjem sokova i lako se mogu uočiti na naličju lišća. Takođe su i prenosioci fitopatogenih virusa. Najdominantniji je virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus – CMV) koji znatno može smanjiti proizvodnju. Za suzbijanje vaši preporučuje se primena nekog od registrovanih insekticida na bazi flonikamida ili deltamterina“, kaže Filidžanovićeva.
Tripse možemo registrovati otresanjem biljaka na belu podlogu, kao i vizuelnim pregledom cvetova. Oni su prenosioci virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus – TSWV). Za suzbijanje tripsa preporučuje se primena insekticida aktivne materije cijantrniliprola ili spinosada.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
